Šta je ispravno?
– Iva! Lara! Sara! Hajde! Dođite, idemo kući!
– Kako to dozivate devojčice?
– Pa kako ću drukčije? Tako se zovu!
– Da, ali dvosložna imena na -a sa dugouzlaznim akcentom dobijaju U VOKATIVU nastavak -o. Pa, kao što je oduvek i bilo, treba ih zvati: Ivo, Daro, Saro, Laro, Avo, Evo, Leno, Loro, Mico, Maro. Kao i Pero, Božo, Žiko, Miko, Luko (mada može i Luka).
– Juuu! Stvarno?! Pa sad svi govore: Sara, dođi! To nije pravilno?
– Nije!
Izdvojeno iz sjajnog priručnika Violete Babić koji obrađuje najčešće jezičke greške – 365 jezičkih crtica.
A relja?
zavisi da li je sa dugouzlaznim akcentom ili ne (npr. kao Velja ili selja (seljak))
A zašto i po kom pravilu onda “može i Luka” umesto “Luko” (što para uši)? Proizvoljna pravila bez logike.
Ano? A ne Ana?
Ana nije dvoslozno ime.
Luka krši pravilo.