Deca su postala gospodari porodica.
Sve je podređeno deci i deci mora sve da se ugodi.
Dobri roditelji su oni koji sve mogu da ispune svojoj deci. Granice više ne postoje. Odnosno, granica je strpljenje roditelja. Deca prva sedaju za sto, biraju šta će da jedu. Ako im se ne svidi hrana, majke spremaju novo jelo. Očevi služe kao kanta za đubre. Šteta je da se spremljena hrana baci. Deca vode glavnu reč o svemu. Roditelji slušaju i dive se pameti svoje dece. Pameti koja je pokupljena sa interneta.
Deca su dobila zakon o sigurnoj zaštiti. Štiti ih država od roditelja. Poruka je jasna – deca pripadaju totalitaranoj državi. Tinejdžeri mogu da sakriju svoj zdravstveni karton. Roditeljima ne moraju da ga pokazuju. Savete mogu da dobiju od profesionalnih zaštitnika dece. Koji više brinu o deci od roditelja. Tako je roditeljska ljubav postala suvišna.
Deca se uče da im roditelji nisu ni potrebni. Samo kao muzička kutija za ispunjavanje želja. Loši roditelji ne ispunjavaju želju svoje dece. To je muzička kutija koja se pokvarila.
Dede i bake su u službi razmažene dece. Bake jedva ustaju od stola da deci donese vodu. Dede su ponosnije, oni samo nose torbe do škole. Nevaspitana deca maltretiraju učiteljice i nastavnike. I niko im ništa ne može. Biti nevaspitan je – IN! Roditelji to opravdavaju kao dečja posla.
Dečja industrija je podređena nevaspitanoj deci. Zarađuje se na manipulaciji decom. Nameću se trendovi koji moraju da se prate. Gubitnici ne mogu da prate trendove i deca odbacuju takve roditelje. Potrošačko društvo guta nevaspitanu decu.
Uspeh deteta nije u pokazanoj ljubavi prema roditeljima i zajednici. Nije u znanju, radnim navikama i preuzetim obavezama. Uspeh deteta meri se količinom robe koju mora da konzumira. Tako deca postaju ovisnici od potrošačkog društva. Stvara se iluzija slobode. Svi, navodno, mogu da rade šta hoće i nikome ne odgovaraju. Deca postaju hirovita i sebična. Sve hoće odjednom za sebe. Sve sama da progutaju. Ne znaju da pruže, nego samo uzimaju. Postaju pasivna u tom svom hiru. Očekuju da im se sve pruži, umesto da sami pronalaze. Otuda postaju hronično nezadovoljna i nespremna za život. Nespobna su da budu deo zajednice.
Tako se uvećavaju konflikti unutar same zajednice. Roditelji prave veliku grešku u vaspitavanju dece. Umesto da nauče decu da rađaju ljubav, oni ih svojom ljubavi prave nesposobnim. Roditelji nisu svojina dece. Depresija nastaje kada deca to shvate. Između porodice i spoljnog sveta razlika je u dobijanju pažnje. Porodica sve daje detetu, dok mu društvo sve uzima. Deca nemaju čvrstinu da tu različitost nose. Ukoliko ih na vreme roditelji ne pripreme za život, postoji opasnost da se izgube. Zalutaju i ne mogu da se snađu. Ne mogu da pronađu put izbavljenja. Kako će takva deca da odgajaju svoju decu? Kako će deca koja nisu odrasla da vaspitavaju nova pokolenja?
Nikada roditeljima nije bilo teže da vaspitaju decu. Nikada veći totalitarizam nije bio u društvu. Veliki Brat sve kontroliše i diktira. Živimo u Hakslijevom Vrlom novom svetu. Deca više ne pripadaju roditeljima, nego su imovina Velikog Brata. Otuda nalog Velikog Brata da se ukinu etikete MAMA i TATA. Umesto zastarelih etiketa, upotrebljava se nova etiketa. Roditelj 1 i Roditelj 2. Uvodi se i Roditelj 3. To su sve prelazna rešenja do potpunog ukidanja roditeljstva. Deca će se praviti u epruvetama i neće imati ime. Samo šifru epruvete. HY12RF se neće zaljubiti u UV38TZ. Nema ljubavi između šifara. Pogrešan smer kretanja civilizacije mora se završiti u epruvetama. Čovečanstvo mora da se odbrani od programiranog samoubistva. Kako?
Ukidanjem detrijarhata! To je prevara čovečanstva. Deca ne mogu da upravljaju svetom! Deca moraju da odrastaju.
Društvo je u rasulu. Veliki Brat je zlonameran. Pomozite deci da odrastu. Budite uz svoju decu! Učite ih, brinite, vežbajte sa njima i branite ih od manipulacija. Pustite ih da stvaraju svoje igre. Igra je sloboda. Budite strogi, ali pravični. Razgovarajte i planirajte. Držite reč. Prenesite na decu svoja znanja. I pametna iskustva. Naša deca moraju da budu bolja od nas. A njihova deca vaspitaće nova pokolenja. I tako trajemo.
Tekst nije autorsko delo redakcije i ne predstavlja stav redakcije. Preuzeto sa Fejsbuka. Autor redakciji nepoznat.