“А сутра ћу пробати поново. Јер маме то тако раде.”

1 фебруара, 2022

У наставку доносимо причу маме која се зове Emma Heaphy, и аутор је књиге “Драго мајчинство”.

Један дан у животу маме.

Било је тек прошло 4 ујутру.

Нахранила сам бебу, пресвукла је и провела скоро сат времена успављујући га.

Поново сам склопила очи у 5:30.

Али нисам спавала дуже од пола сата.

Мој муж устао је да се спреми за посао.

Мој трогодишњак се пробудио.

Припремила сам му доручак, пресвукла га и потрошила још пола сата играјући се с њим, не би ли био тих, да не пробуди бебу.

Онда сам испразнила машину за судове, наместила кревете и напунила и укључила машину за веш.

Села сам да му читам књигу.

После пет минута, беба се пробудила.

Престала сам са читањем, што се мом дечаку није допало, па сам морала да се суочим са тантрумом док сам хранила бебу. Наравно, на свој доручак сам потпуно заборавила.

Храњење бебе, с прекидима, трајало је скоро цео сат.

Трудила сам се за то време да имам стрпљења за љубомору мог дечака, док су се његове емоције сламале у мени.

Осетила сам њихов терет, али сам некако успела да све исконтролишем.

Беба је заспала док сам је хранила, па сам покушала да је ставим у креветац.

Трогодишњак ме је пратио.

Затворила сам врата остављајући га с друге стране, али је он ипак ушао у собу за мном и бебом.

Наравно, пробудио је.

Поновили смо цео процес успављивања у спаваћој соби и овог пута успели да спустимо бебу у креветац, у тишини.

Извела сам трогодишњака из собе, молећи га да буде тих.

Скувала сам му чај.

Није му се допао.

Прочитала сам му три књиге.

И коначно је заспао.

Било је већ подне.

Испразнила сам машину за веш, припремила месо за ручак, одговорила мужу на пропуштен позив.

И беба се пробудила

И била је лоше воље, па смо се носали по ходнику, тамо-вамо.

Онда се мој дечак пробудио.

Донела сам их обоје у наручју у дневну собу и некако их нахранила.

Онда сам их извела напоље, у шетњу.

Сели смо испод дрвета и посматрали лишће. Причали смо о бојама.

Вратили смо се кући и утом је дошао и мој муж с посла. Некако је већ било пет сати.

Како је то могуће?

Спремила сам вечеру, а он их је окупао.

Заједно смо вечерали, деца и понеку сузу.

Беба је заспала.

Муж је одвео сина у кревет, а ја сам остала да расклоним после вечере.

Али беба се поново пробудила.

Било је 9 сати.

Нахранила сам је и умирила.

Коначно, обоје су спавали.

Било је 10.

Ја се још нисам истуширала. Ни прострла веш. Ни завршила оброк. Ни много тога другог што је требало.

Али сам успела. Бар за неколико наредних сати.

Можда до сутра.

А сутра ћу пробати поново.

Јер то маме тако раде.

Превела: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама