Adela Dobrić, magistar odgojnih nauka iz Travnika u BiH, vaspitačica zasposlena u JU Obdanište „Travnik“, javila nam se s molbom da podelimo njenu priču. Već dve godine (2016. godine i 2018. godine) ona uživa status jedne od najinovativnijih nastavnica u kategoriji vaspitačica u predškolskom odgoju i obrazovanju u BiH koju dodeljuje Centar obrazovnih inicijativa Step by step u BiH.
Adela je osmislila lutku koja se zove Adelina. To je lutka od tkanine koju je dizajnirala pre tri godine, visoka 100 centimetara, teška 700 grama i sastavljena od 50 delova. Evo njene priče:
Jednog dana, Adelinu sam donela u vrtić. Deca su se oduševila. Odmah su se okupili oko mene, kako to deca inače rade kada vide nešto zanimljivo, i postavili mi bezbroj pitanja. Oni su već znali da pravim lutke i neki od njih su ih imali u svojim domovima. Zanimalo ih je kako je pravim, ko je mene naučio, kako se prave lutke, želim da je dodirnem, mogu li ja, mogu li ja… I u toj gužvi videvši da je svi žele istog trenutka samo za sebe, sinula mi je ideja da pokrenem jedan projekat u kome će učestvovati svako dete i njegova porodica, i naravno lutka Adelina.
Ideja je bila sledeća: Adelina će svakog petka ići kod nekoga u goste i vraćaće se ponedeljkom u vrtić. Svakog petka „piše“ pismo koje je naslovljeno na ime deteta (ovome je prethodio dogovor sa roditeljima o kojem deca nisu znala ništa kako bi iznenađenje za njih bilo veće). Tu je i dnevnik koji smo nazvali Adelinino lutkalište u koji roditelji beleže zanimljivosti iz svoje porodice i događaja koji se dešavaju tokom vikenda.
Tokom planiranja i realizacije ovog projekta sam imala nedoumice i pomalo strah od toga kako će na lutku reagovati roditelji dečaka. Mi, odrasli, pravimo veštačke podele na „muške“ i „ženske“ igračke što je tradicionalna podela igračaka i ograničava kod dece razvijanje pozitivnih i poželjnih ljudskih osobina kao što su nežnost, briga, empatija, altruizam… Međutim, na moje veliko zadovoljstvo, strahu nije bilo mesta. Dečaci kao i devojčice su je rado nosili na različita mesta na koja su išli sa svojim roditeljima. Tako je Adelina bila na tenisu, rođendanu, čistila je sneg, na bazenu, u hotelu, Vlašiću (divnoj planini pored Travnika), kupovini, kuglani, biciklu, za stolom tokom obeda, na nastupu, kursu plesa i engleskog jezika, čak je ostala sama u kući sa decom dok je mama hitno morala kod doktora, upoznala je sve moguće rođake, na maminom poslu… i u svakom krevetu tokom noći u dečjem zagrljaju.
Sve je trajalo 34 vikenda, jer u grupi boravi 32 dece. Dva vikenda lutka Adelina je provela kod koleginice sa kojom radim i kod mene. Tako su deca i njihovi roditelji mogli da pročitaju i vide na fotografijama kako njihove vaspitačice provode svoje slobodno vreme i sa kim žive. Takođe, imali su priliku da upoznaju jedni druge dok je Adelina sa svojim Dnevnikom kod njih u gostima i kada im ponedeljkom čitam zabeleške u dnevniku i pokazujem fotografije. Adelinin dnevnik se bezbroj puta prelistao.
Kada je COI Step by step raspisao poziv za prijavljivanje inovativnih praksi (NIN), odlučila sam da prijavim svoj projekat. Nominovana sam u 10 najinovativnijh vaspitačica u Bosni i Hercegvini u 2018. godini sa inovativnom praksom pod nazivom Adelinino lutkalište.
Inovativna praksa Adelinino lutkalište je zanimljiva zbog toga što je okosnica prakse lutka Adelina, prva zvanična lutka u Bosni i Hecegovini. Htela sam da napravim nešto za decu i za sebe. I za struku koja je danas na margini, jer se predškolsko vaspitanje još uvek smatra troškom društva, a ne najvažnijom i prvom karikom u sistemu obrazovanja. Radost stvaranja sam podelila sa decom sa kojom svaki dan radim i činim sve da postanu dobri, vredni, kreativni ljudi.
Veoma je važno kod još male dece početi sa podsticanjem i razvijanjem kulturnih i radnih navika, te simboličnim nagrađivanjem postignutih rezultata – jer materijalne nagrade za kojima mnogi roditelji posežu imaju kratkotrajno delovanje.
Autor: Adela Dobrić