Deca koja su ispoljavala agresivno ponašanje u školi, poput siledžija i onih sa „kratkim fitiljem“, imali su veće šanse da u srednjoj životnoj dobi zarađuju više, ali i da završe u zatvoru – zaključak je istraživanja koje je trajalo pet decenija, piše RTS.
Istraživanje je koristilo podatke skoro 7.000 ljudi rođenih 1970-ih, a stručnjaci su analizirali podatke i mišljenja školskih nastavnika koji su procenjivali dečje društvene i emotivne veštine kada su imali 10 godina, a onda uporedili sa njihovim trenutnim životnim pozicijama 2016. godine kada su imali 46.
„Otkrili smo da su ona deca, za koju su nastavnici ocenili da imaju problema sa pažnjom, odnosom sa vršnjacima i emotivnom nestabilnošću, kasnije u životu zarađivala manje. Iznenadilo nas je, međutim, da smo otkrili snažnu vezu između agresivnog ponašanja u školi i bolje zarade tokom života“, kaže jedna od autorki studije, profesorka Emilija del Bono.
Sasvim je moguće da su učionice mesta konkurencije i da se deca pomoću agresije adaptiraju da bi pobedila.
„Takvo ponašanje kasnije nose i na radno mesto gde nastavljaju da se agresivno nadmeću za bolje plaćene poslove. Možda bi trebalo da preispitamo disciplinovanje u školama i kanališemo ovu karakteristiku kod dece na pozitivniji način“, istakla je Del Bono.
Zajedno sa svojim kolegama Benom Eteridžom i Polom Garsijom, Del Bono je koristila nastavničke odgovore na više od 60 pitanja vezanih za ponašanje svakog deteta.
Što su nastavnici više primećivali probleme u ponašanju – poput agresivne naravi, siledžijstva ili zadirkivanja druge dece – to su bile veće šanse da ta deca 2016. godine budu na boljim pozicijama i više zarađuju.
S druge strane, ona deca sa slabijom pažnjom, koja su imala problem sa završavanjem zadataka, emotivnim problemima i koju su nastavnici opisali kao „zabrinutu“, „anksioznu“ ili „uzvrpoljenu“ – kasnije tokom života su zarađivala manje od svojih vršnjaka.
Del Bono takođe ističe i da su se očekivanja o dečjem ponašanju promenila od 80-ih godina, kao i da su mnogi učesnici studije odustali ili nisu dočekali njen kraj, što je uvek faktor sa ovakvim tipom dugotrajnog istraživanja.
Izvor: RTS