Кључ успешног одгајања срећне деце је да им дозволите да буду несрећни.
Да, звучи парадоксално. Али управо је тако. То каже и Tovah Klein, дечји психолог и ауторка књиге “Како мала деца цвета” (How Toddlers Thrive).
“Већина родитеља верује да се срећна деца одгајају тако што се трудите да их учините срећним. Али истина је да деца јако добро знају да пронађу радост у свему. Ипак, то није осећај који их може непрестано пратити.” каже Klein, директорка Центра за рани развој на Barnard College, на Универзитету Колумбија.
Родитељи имају проблем да прихвате да је дозвољено да деца буду љута, тужна или на било који начин несрећна, каже она. Зато, кад је дете узнемирено, родитељи инстинктивно траже начин да га орасположе или му скрену пажњу са тога што га чини тужним. Можда ће понудити колач, можда да изађу у парк, а можда ће их дететово незадовољство разљутити па ће викати. И да се разумемо, нема ничег лошег у томе да урадите нешто лепо за своје дете, али не да бисте тиме решили неки његов проблем на начин који уопште није повезан са узроком.
То посебно важи ако разлог дечје туге делује тривијално – нисте му дозволили да одгледа још једну епизоду Патролних шапа или сте купили чоколаду с лешником коју не воли.
Чак и у таквим случајевима осећања љутње нису погрешна, али реакције могу бити претеране. То су прилике да детету покажете како да се са осећањима избори јер оно то не зна интуитивно.
Можете рећи свом детету да удахне дубоко и искористити тренутак тишине да само изговорите шта мислите да дете осећа (“Љут си зато што…”). Покажите да вам је јасно шта дете осећа, да је сасвим у реду да се тако осећа, али да то неће променити вашу одлуку. “Да, схватам. Љут си јер си хтео још један цртаћ. Волела бих да могу да ти дозволим, али сада не могу.”
“Снага долази управо из могућности да осетите и проживите снажне емоције попут љутње, да кроз њих прођете и савладате их знајући да вас то што имате таква осећања не чини мање вредним и да су мама и тата ту за вас, да нису љути и да вас због тога не воле ништа мање” каже Tovah Klein.
Деца с којом се на савладавању и суочавању с јаким емоцијама ради, уместо да се очекује да их потисну и не показују, уче да се и у будућности с тим осећањима изборе на здрав начин, да развију отпорност која им је потребна да би били срећни, успешни одрасли људи.
Родитељи, дакле, морају да прихвате да њихова деца не могу увек бити срећна и задовољна и да им дозволе да буду аути и незадовољни. Ова порука подједнако је важна како за оне родитеље који се труде да детету испуне сваку жељу како би оно било срећно, тако и за оне који на најмању назнаку дечјег незадовољства подижу тон и траже од детета да никако не показује своја негативна осећања. Обе ове крајности подједнако су лоше и могу бити узрок проблема у понашању у будућности.