Mnogi ljudi griješe kada porede diplomu čoveka sa njegovom inteligencijom.
Mnogi ljudi misle: inteligentan čovek to je onaj koji je mnogo čitao, koji je dobio dobro obrazovanje (po mogućnosti humanitarno), mnogo putovao, poznaje nekoliko jezika i koji barata širokim vokabularom. Međutim, može se imati sve to i biti neinteligentan.
A velika je mogućnost da, iako ništa od ovoga nema, čovek ipak bude prirodno inteligentan. Obrazovanost se ne sme mešati sa inteligencijom. Obrazovanost živi starim sadržajem, a inteligencija – stvaranjem novog, osveštavanjem starog znanja kao novog.
Inteligencija, to nije samo znanje, već i sposobnost da se razumeju drugi. Ona se ispoljava u hiljadama i hiljadama malih stvari: u sposobnosti da se sa uvažavanjem negoduje, da se ponaša skromno za stolom, u umeću da se neprimetno (stvarno neprimetno) pomogne drugom.
Da se čuva priroda, ne baca smeće oko sebe – ne prlja opušcima ili psovkama, glupim idejama (to je takođe smeće, i to još kakvo)! Upoznao sam, na ruskom Severu, seljake, koji su bili zaista inteligentni ljudi. Oni su održavali iznenađujuću čistoću u svojim domovima.
Znali su da cene dobre pesme, umeli su da ispričaju zanimljivu priču koja se desila njima ili drugima, vodili su uredan život, sa razumevanjem se odnosili prema tuđoj tuzi i tuđoj radosti. Inteligencija, to je sposobnost za razumevanje, za opažanje, to je tolerantan stav prema svetu i ljudima.
Izvor: Stil