Академски успех се гради од првог сусрета са ђачком клупом

јануар 20, 2015

 
Објасните деци да их лутке и лопте чекају када се заврше часови и ураде домаћи задаци, како би схватили да је потребно да у школској клупи буду присутни и физички и ментално. Зато је важно од првог школског дана стећи радне навике.
Ако верујете у изреку да оно што посејете, то и жањете, онда знате да се академски успех гради од првог сусрета са ђачком клупом. Управо је почетак нове школске године тренутак да се подсетимо колико су радне навике важне и нагласимо да се граде од раног детињства. Већ у каснијим разредима основне школе, деца имају однос према учењу. Или су вредни, одговорни и самостални или су лењи, нехајни и неспособни да домаћи задатак ураде без помоћи.
decak-sa-torbom-270x300
Зато, родитељи, на време почните да помажете својим наследницима у формирању радних навика, не ослањајући се на њихову интелигенцију и сналажљивост. У противном, немојте да будете изненађени ако ваше мудро дете почне да долази кући са лошим оценама и негативним ставом према образовању.
Клинци се, пре свега, угледају на маме и тате. Ако они “славе” беспосличарење и кампањски стил, прилично је сигурно да ће деца усвојити тај модел. Да бисте то избегли, правилно их уведите у свет учења првог школског дана. Психолог Весна Петровић саветује:
– Објасните деци да их лутке и лопте чекају када се заврше часови и ураде домаћи задаци, како би схватили да је потребно да у школској клупи буду присутни и физички и ментално. Научите их да учитељицу морају да слушају, јер ће тако брже усвојити лекције, па ће имати више времена за игру.
Чим дођу из школе, питајте их шта су радили, нека вам препричају оно што су запамтили са часа, благо их прекорите ако уочите да ништа нису слушали, а ако се то буде понављало, постаните строжи. Када ручају и мало се одморе, седите са њима и почните да радите домаћи – део по део. У почетку ви будите доминантнији, а онда их полако пуштајте. Требало би да препознате тренутак у којем они морају да постану самостални.
Весна наглашава да је важно да деца од најранијих дана направе разлику између “бубања” напамет и учења са разумевањем. За ово друго, право, неопходно је да малишан текст прочита више пута, све док га стварно не схвати.
Преслишавање је добра ствар, јер мозак тада брже ради, а вербална моћ постаје све снажнија. Дете вама препричава оно што је научило, ви га пажљиво слушате – и ефекат успешно савладане лекције неће изостати.
– Овде су и родитељи на озбиљном тесту. Уколико на почетку изгубе стрпљење да слушају и помажу својим школарцима, деца ће се или повући у себе, осећајући да су мање вредна, или ће створити отпор према књизи. Касније се то тешко превазилази, па је значајно да, колико год били у шкрипцу са временом или разочарани у брзину учења деце, максимално будете стрпљиви. Од маме и тате која лако одустају, ретко када “изађу” другачији наследници – поручује психолог.
Можда се чини да је доба добрих ђака прошло, али ретко који родитељ неће, макар у себи, пожелети да види петице у књижици свог детета. Још није касно да се то и деси.
РЕДОВНО УЧЕЊЕ ЈЕ ПОЛА УСПЕХА
Иако је кампањско учење у начелу лоше, Весна признаје да је свакако боље од – неучења. Међутим, деци би требало, додаје, предочити да ће им ако сваког дана буду радили домаће задатке, много мање времена требати да се припреме за контролни. – Редовно учење је већ пола успеха – каже психолог.
Извор: .ringeraja.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама