U našoj porodici važi pravilo – kad negde putujemo, nema telefona u kolima. Ok, mama ponekad koristi, kad je put duži a na mejl treba odgovoriti hitno, ali nikako za zabavu i društvene mreže. Pitate se možda, kako nam to uspeva? Pa, (pst), deca nikad nisu dobila ekran u kolima i nemaju pojma da je uopšte moguće pustiti crtani u automobilu. Imaju 6 i 4 godine i još im to nije palo na pamet. Naravno da crtaće kod kuće puštamo, umereno i na TV-u, pa im telefon i nije asocijacija za to.
Ovo nikako ne znači da su u stanju da se pet ili deset sati sami zabavljaju bez svađe, plača, nervoze i histerije. Naravno da svega toga bude. Ali između tih scena je ono vreme kada radi mašta, kada pričamo, smišljamo igre, rešavamo zagonetke. Na jednom putovanju do Zlatibora su pola sata bez prekida igrali „papir, kamen, makaze“. Posle pola sata smo morali da napravimo pauzu, jer je papir-kamen-makaze počelo da nam odzvanja u glavi.
Pomenula sam i zagonetke. O, kako deca vole zagonetke. Kad su rešenja na onih desetak koje svi iz detinjstva pamtimo naučili napamet, prešli smo na zagonetke divnog Gvida Tartalje, srpskog pesnika koji je iskreno voleo decu i poznavao dečju dušu.
U knjizi se nalazi skoro 100 ilustrovanih zagonetki. Super je za sve uzraste jer ćete sa mlađima raditi tako što ćete im dozvoliti da gledaju ilustracije i tako pogađaju, dok ćete malo starijoj deci vi čitati zagonetke, a oni će pogađati bez virenja!
Evo nekoliko primera iz knjige:
Ilustracije su, kao što vidite, maestralne, a za to je zaslužan Boris Kuzmanović.
Dakle, ako biste voleli da deca tokom puta manje gledaju u telefon a više mozgaju, zagonetke su prava stvar.