Ако детету дате телефон, мораћете да живите са НЕ ТАKО ЛЕПИМ ПОСЛЕДИЦАМА

Чак 78 одсто деце свакодневно гледа садржаје на Јутјубу, 62 одсто користи паметни телефон, док 24 одсто њих најдуже без телефона је било један дан!

Ово су подаци истраживања спроведеног на “Блицовом” сајту о употреби малих екрана у дечјем узрасту, по узору на амерички извештај који испитује свеобухватну улогу паметних телефона у свакодневном животу тинејџера, са нагласком на његову употребу за одлазак на интернет, дружење и куповину.
Фрапантна статистика
У Америци већина тинејџера не би могла без мобилног дуже од једног дана. На Западу више од две трећине деце од друге до пете године поседују таблет и мобилне телефоне.
Судећи по подацима до до којих смо дошли, ни у Србији ситуација није боља. Чак 62 одсто родитеља на сајту “Блица” је одговорило да њихово дете има паметан телефон. До три сата дневно уз мале екране проведе 40 одсто малишана. Од свих канала на интернету, 78 одсто њих телефон користи за сурфовање Јутјубом. Најдуже један дан без “паметног другара” је било 24 одсто њих, а телевизију викендом до три сата гледа 42 одсто деце. Викендом телефон је главна занимација од једног до три сата за 32 одсто деце. Мање од једног сата викендом музику слуша 55 одсто малишана, 51 одсто игра игрице, а 40 одсто гледа видео-садржаје.
Профил на друштвеним мрежама нема 67 одсто деце, али зато Вибер користи њих 32 одсто. У истраживању је највише учествовало родитеља деце која имају од осам до 12 година.
Уместо лопте – екран
Ана Бусарац, мастер психолог у Дечјем диспанзеру на Војномедицинској академији, каже да је технологија променила карактер дечје игре, интересовања, међусобне интеракције, али и однос са родитељима.
– Често видимо децу која иако су напољу, не играју се, нити комуницирају као што су то радиле раније генерације, већ седе и гледају у један или чешће свако у свој екран. Малим бебама су играчке замењене екраном који је практична дадиља – објашњава наша саговорница.
Родитељи се углавном правдају да једино тиме могу да окупирају пажњу малишанима.
– Наводе да је деци све остало неинтересантно. Често је то и начин да их смире док раде нешто друго, а затим сматрају да тако деца прате и развој технике, али и да то сви раде – каже Бусарац.
Без телефона до треће године
Препоруке које дају медицинске организације су да децу испод три године не би требало излагати таквим садржајима, док је за старије узрасте горња граница два сата дневно.
– Пуно времена проведеног испред компјутера или мобилних уређаја води томе да деца немају друге активности које су битне за њихов физички, социјални, ментални и емоционални развој. Неки од тих проблема код мале деце могу бити проблеми у развоју говора и социјалних вештина. Други проблеми се односе на појаву ремећења дневних рутина, нетолерисање фрустрације, појава беса која је директно или индиректно повезана са играњем игрица. Бурно одбијање да се са дуготрајним играњем престане захтева посебан ангажман родитеља. Често је у таквим случајевима потребно затражити стручан савет и помоћ – прича Бусарац.
Kада је реч о старијој деци и тинејџерима, психолог истиче да је време које они у просеку проводе на мобилним уређајима још дуже и то пре свега због друштвених мрежа.
– Тинејџерима оваква комуникација пружа гратификацију, али исто тако она може бити бег од обавеза, стварног живота и нерешених проблема. Све што је ново изазива неверицу, али код деце која су рођена са технологијом, тј. срођена са њом, она се подразумева – закључује Ана Бусарац.
Ана Ђокић