Zvuči neverovatno i u vremenu izazova koji nas sa svih strana dozivaju, gotovo nemoguće da dete do svog drugog rođendana ne okusi šećer. Problem je, zapravo, nastao onog trenutka kad smo počeli čudno da gledamo roditelje koji uskraćuju industrijske slatkiše maloj deci, umesto da nam oni upravo budu uzor. Jer, detinjstvo nisu obojene bombone, keks i čokolada, a ideja da smo učinili dobru stvar kad detetu u ruke damo čokoladu, potpuno je pogrešna.
I to ne kažemo mi, to kažu sva dostupna istraživanja na ovu temu. Konkretno, jedna od najnovijih studija objavljena u magazinu „Nauka“ 31. oktobra, kaže da ishrana u prvih 1000 dana života deteta (počev od začeća, prenatalno pa do otprilike drugog rođendana) ima doživotni uticaj na njegovo zdravlje.
Pa, znate ono, kad kažete, moj mali je jeo čips i keks sa osam meseci i ništa mu nije falilo? E, tad se setite – doživotni uticaj.
Studija o kojoj govorimo donela je potpuno nova saznanja među kojima i ono da roditelji koji u prvim godinama života detetu daju šećer, povećavaju šansu da će ono oboleti od dijabetesa tip 2 i od visokog krvnog pritiska, kasnije u životu.
Sprovedena od strane istraživača Univerziteta u Severnoj Kaliforniji, Berkli i McGill univerziteta, ova studija otkrila je koliko mnogo ti mali svakodnevni izbori koje pravimo utiču na celoživotno zdravlje naše dece.
Zašto je prvih 1000 dana toliko važno
Tih “prvih 1000 dana” su poput temelja koji gradite kad tek započinjete kuću. On je najvažniji jer se na njega sve naslanja. Tako je i sa ishranom deteta u prvim godinama života. Bebe dobijaju nutrijente intrauterino, zatim kad se rode kroz mleko ili mlečnu formulu i na kraju kroz čvrstu hranu. Prema pomenutoj studiji, ako mama smanji unos šećera dok nosi bebu, već je sagradila trećinu tog temelja, a ukoliko nastavi da bebu hrani namirnicama bez industrijskih šećera, onda će taj temelj biti čvrst i jak.
A evo šta to, konkretno znači.
Deca sa vrlo ograničenim unosom šećera u prvim godinama života:
- imaju 35% manji rizik da obole od dijabetesa tip 2.
- imaju 20% manji rizik da razviju hipertenziju (visok pritisak) kasnije u životu.
Ovaj stav podržao je i Američki centar za prevenciju i kontrolu bolesti i preporučio roditeljima da deci do dve godine ne treba davati zaslađena pića i hranu. Naravno, hrana koja prirodno sadrži šećer, poput mleka, voća, povrća isl. ne spada u ovu kategoriju. Savet Centra je i da, kad dete napuni dve godine, unos šećera bude ograničen na najviše 10% ukupnog dnevnog unosa kalorija.
Ali kako ograničiti unos šećera kad se on „krije“ u gotovo svakom proizvodu na policama marketa?
Evo nekoliko predloga:
- Pažljivo čitajte etikete. Tražite reči poput „sirup“, „maltoza“ i „koncentrat soka“. To znači, ukratko, šećer.
- Birajte cele žitarice i pravo voće, umesto kašica ili prerađenih proizvoda.
- Fokusirajte se na ravnotežu. Povremeno keks ili red čokolade, neće naškoditi detetu. Sve dok to nije svakodnevna navika.
Dakle, roditelji, ukidanje šećera do drugog rođendana, a njegovo ograničavanje i nakon toga na maksimalnih 10% dnevnog unosa kalorija, jeste vaš zadatak, kao nekog ko je odgovoran za dečje zdravlje. I da, oni će, kad porastu, verovatno jesti mnogo toga što nije dobro. Ali to ni u kom slučaju nije izgovor da im lošu hranu nudite baš vi. Naravno da ćete pojesti po parče torte na rođendanu ili kokice u bioskopu. Ali ako iz prodavnice teško možete da izađete bez nečeg od slatkiša ili grickalica, onda je vreme da se alarm uključi.
To je jedini način da deci ponudimo temelje zdravlja kakve smo im dužni.
“Šećer u prvim godinama života je duvan modernog vremena” kazao je Paul Gertler, istraživač sa Berklija.