У наставку делимо с вама текст ауторке Ирине Нине Захар, који је објавила на свом Фејсбук профилу.
Путовала сам кроз Мађарску и Аустрију бар 20 пута у животу. Ни сама не знам колико сам пута посетила Будимпешту и Беч.
СВИ који су макар једном ушли у Мађарску, знају колико су мађарски цариници неумољиви, посебно према нама који улазимо у ЕУ из Србије. Наше Нобеловце су страшни и неумољиви мађарски цариници третирали КРАЉЕВСКИ, нису их задржавали ни претресали, и у рекордном року су испечатирали 120 пасоша.
На путу кроз Мађарску до Будимпеште, Мађари су поздрављали наше Нобеловце успут, из својих аутомобила, из својих дворишта, бодрили су их, снимали, нахранили и напојили, као да су наши Нобеловци Мађарску ослободили!
Свако ко је посетио Будимпешту, зна колико су Мађари поносни на свој Трг Хероја. А ипак, од свих тргова у Будимпешти, од свих могућих локација где би могли да дочекају српске студенте, они су их дочекали баш у срцу своје престонице: на Тргу Хероја. И градоначелник Будимпеште је изашао да их поздрави и дочека, и да каже како му је велика ЧАСТ што су наши Нобеловци посетили Будимпешту.
За Словачку и Братиславу нема потребе да коментаришем и причам, Словаци и Чеси нас сматрају браћом и фамилијом, па дочек у Братислави није никакво чудо, већ је сасвим очекивано. А ми идемо даље, ка Бечу…
Добро сам запамтила аустријске саобраћајце и полицајце. То су дословно РОБОТИ. То кад обуче униформу и изађе на радни задатак, постаје РОБОТ који је сваку своју емоцију оставио код куће. Добро сам их запамтила, једном су нам у децембру скинули таблице са аута и захтевали да заменимо све 4 гуме, јер су по њиховој процени биле „ћелаве.“ Није имало те силе која би убедила бечке полицајце да је хладно, да је децембар, да немамо где да сместимо дете (моју маленкост) док се не замене све 4 гуме на нашем ауту. Мој отац је котрљао један по један точак од паркинга до вулканизера, па назад до аута, а ја сам седела у неком топлом ресторану, да се угрејем.
Трг Марије Терезије налази се у ЕПИЦЕНТРУ Беча, и окружен је музејима. У близини се налази и царска палата Хофбург. Бечлије и Аустријанци се посебно диче Маријом Терезијом, не без разлога. Од толико тргова у Бечу, Бечлије су дозволиле дочек наших Нобеловаца баш на Тргу Марије Терезије.
А ти неумољиви роботи у униформама аустријских полицајаца су обезбеђивали наше Нобеловце кроз Беч, и блокирали добар део свога града да би наши Нобеловци безбедно стигли до Трга Марије Терезије.
Градоначелник Салцбурга понудио нашим Нобеловцима СРЦЕ Салцбурга: Трг Мирабела! Обезбедиће им и гаражу за бицикле, обратиће се студентима, а долазе и 3 аустријске телевизије да преносе!
Чисто да се види колики је ово подвиг, колико је ово ЧУДО, колико је ово све невероватно! Заставе Србије, „Тамо далеко“ и Ужичко коло у срцу Будимпеште, на Тргу Хероја! Заставе Србије, „Тамо далеко“ и „Пукни, зоро“ у срцу Беча, на Тргу Марије Терезије!
Ако вам то није довољно да схватите колико је ово ЧУДО, колики је ово ПОДВИГ, онда су вам очи бетоном заливене а душа и дух су вам се у камен претворили!
Аутор: Ирина Нина Захар