Ako deca zavole knjigu u najranijem uzrastu, postavili ste sjajne temelje, poklanjajući im čitave nove svetove koji se krije između korica. Evo kako da znate da li odgajate malog „čitača“.
Evo kako da znate da li ste na pravom putu i da li uz vas raste mali ljubitelj pisane reči…
Dete uživa kada mu čitate
Mnogi roditelji uživaju u vremenu koje provode čitajući deci, i raduju se tome s razlogom, jer čitanje je jedna od najznačajnijih stvari koju možete da uradite za klince. Možda će vam biti čudno da to radite, naročito ako vi sami nemate naviku da čitate, ali kad dobijete dete… potrudite se. Nađite način da u tome uživate i vi vaše dete, neka to bude prekretnica za sve.
Koristi knjige da uči
Prvi put kad vam dete donese slikovnicu, pokazujući prstom neku ilustraciju i tražeći da mu kažete šta je na slici, proslavite to. Stvarno. Istraživanje sprovedeno na Kornel univerzitetu dokazalo je da učenje po modelu „imenovanja predmeta“ ima ogroman značaj za formiranje rečnika sasvim male dece. Knjige su najmoćnije oružje koje vam je na raspolaganju.
Dete vam donosi knjige i traži da mu čitate
Imate posla preko glave, naravno, kao i svi roditelji. Posao, kuća, nabavka, pranje, peglanje… Ali kad vam dete priđe, noseći knjžicu u rukama… Ostavite sve što radite. I čitajte mu. Nikakav kućni posao nije važniji od toga.
Dete samo uživa u knjigama
Kad dete počne samo da se „bavi“ knjigama, čak i ako još ne zna da čita, imate siguran znak da ste na dobrom putu. Prvi put kad zateknete dete da samo lista slikovnicu, ili priča neku svoju, izmišljenu priču, radujte se. I pokažite mu koliko ste srećni i ponosni. Deca uče kroz igru, a kad se igraju čitanja, naprave važan korak ka tome da jednog dana i postanu čitaoci.
Dete prepoznaje slova i reči u svetu
Ako vas dete zapitkuje koje je koje slovo dok prolazite pored izloga, ako vas pita „zašto na onom znaku piše slovo r“, radujte se i odgovarajte uvek. Koliko god da žurite, koliko god da ste umorni.
Kad deca počnu da primećuju slova i natpise u okruženju, to je važan korak ka prepoznavanju i u knjigama.
Obratite pažnju i imajte strpljenja uvek, to je jedna od najvažnijih stvari koju možete da uradite za svoje dete.
Bajka pred spavanje mnogo je više od pukog načina da decu spakujete u krevet.
Ako deci čitate naglas, omogućavate im da jezik osete i dožive na jedan nov, poseban način, drugačiji od svakodnevnog. Osim toga, čitanje kod klinaca razvija osećaj za priču sa uzročno-posledičnim sledom.
Čitanje stvara posebnu vezu između deteta i osobe koja mu čita, a sećanja na taj ritual kasnije u životu postaju dragocen izvor topline i nežnosti.
Dakle, čitajte detetu svaki dan, čitajte čak i ako imate samo pet minuta. Obrazac ponašanja koji podrazumeva svakodnevno čitanje je sjajan vaspitni model. Imajte u vidu da mala deca vole rutinu, tako da će se unapred radovati uživanju u bajkama u vašem zagrljaju. Možete odabrati i vaše „posebno mesto“ za čitanje – fotelju, krevet ili čak gomilu jastuka na podu.
Pustite dete da samo izabere knjigu, ali se pobrinite da uvek završite onu koju ste započeli. Možete mu reći i ponešto o piscu, a obavezno mu skrenite pažnju na ilustracije, i ostavite mu dovoljno vremena da uživa u crtežima pre nego što pređete na sledeću stranu.
„Menjajte“ glas, tako da odgovara karakteru junaka i radnji.
Važno je, takođe, da vodite računa da ne čitate suviše brzo, tako da dete može da prati radnju. Ako naiđete na neku reč koja je detetu nepoznata, potrudite se da mu objasnite njeno značenje pre nego što nastavite.
Kada završite sa čitanjem, razgovarajte o knjizi. Vratite se da zajedno pogledate ilustracije, pustite dete da vam ispriča kako je doživelo priču. Neka vam kaže šta je naučilo, šta mu je bilo smešno, šta je bilo najlepše…
Ako čitate deci, „zarazićete“ ih, pretvorićete ih u „doživotne“ čitaoce, a to je dragocen, najlepši poklon koji možete da im date.
Bez obzira na to koliko je dete, čitajte mu. I dok je toliko malo da „ništa ne razume“, čitajte mu. Pa i kad poraste, doraste do toga da samo može da čita, čitajte mu ponekad. Zato što će ti dragoceni trenuci biti prilika da uživa u toplini, u vašem glasu, dikciji, u tonu maternjeg jezika. I zato što će, ako mu nekad bude teško u životu, moći da prizove taj osećaj sigurnosti večeri obojenih maminim ili tatinim glasom.
Izvor: Mondo
Napišite odgovor