„Анализирајући моменат за доношење новог Правилника о оцењивању ученика у основном образовању од 6. фебруара 2024. године не можемо се отети утиску да је законодавац (Министарство у техничком мандату) хтео једним потезом да исхитрено уреди многе ствари које у нашем образовању треба да се унапреде и уреде, наводи се у допису који је јуче министарки просвете Славици Ђукић Дејановић упутио Актива педагога и психолога запослених у школама.
Они сматрају да је требало задржати правило везивања броја изостанака са оценом из владања, што је дуго година било на снази у претходним правилницима.
„Један од пређашњих министара просвете се “посипао пепелом“ признајући да је Министарство за његовог мандата „грубим маказама уређивало систем“ што је за последицу имало да су многе ствари у просвети неповратно уназађене, уместо да се унапреде. Изражавамо страховање да иста судбина може задесити и Министарство у техничком мандату које неодмереним потезима у последњим моментима “продужетака утакмице“ настоји да поправи утисак дугогодишњег небављења суштинским проблемима у просвети.“ – стоји у допису у који је наша редакција имала увид.
„Уколико је у питању покушај Министарства просвете да на „мала врата“ уведе стручне сараднике у преиспитивање исправности оцењивања наставника, треба напоменути и да смо и до сада у складу са Законом били обавезни чланови комисија за приговоре на оцену, али да је коначну одлуку о томе доносио директор школе. У вези са наведеним Правилником није јасно на које се задатке стручних сарадника мислило (а да имају везе са оцењивањем), а да при томе сваки родитељ има директан увид у наш рад?“ – питају се чланови Актива педагога и психолога.
Они подсећају да педагози и психолози посећују часове, прегледају ЕС – дневник, дају предлоге стручним већима за унапређење оцењивања, а као чланови Педагошког колегијума и Наставничког већа дају предлоге унапређења образовно-васпитног рада у целини.
„Уколико је на делу преиспитивање нашег целокупног рада од стране родитеља, наше чланство је с разлогом узнемирено и запитано – да ли је ово финални ударац нашој служби? Сматрали смо да смо отворили врата конструктивног дијалога и сарадње са надлежнима, настојећи да се наша позиција, одговорности и материјални положај уреде на један транспарентнији и праведнији начин. Прихватили смо да прва фаза буде бављење компетенцијама рада које за нашу професију нису постојале.“ – подсећају чланови Актива.
У спорном Правилнику наводи се реченица да „у случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, обраћају се одељењском старешини преко представника родитеља у савету родитеља дописом који је претходно заведен“.
„Родитеље, као наше сараднике у раду, уважавамо и имамо свакодневну сарадњу са њима, али није јасно од када су постали надлежни и стручни да се баве нашим компетенцијама и свеукупним радом? Посебно је споран „принцип већине“ коме уопштено узевши, први пут сведочимо у нашем просветном систему, а по коме се стручни сарадник и наставник ставља на стуб срама целог одељења, а потенцијално и Савета родитеља.“ – наводи се у допису.
Министарство би, кажу из Актива педагога и психолога, требало да располаже подацима колико су наше службе по школама оптерећене, односно колико мало педагога и психолога ради у школама.
„Подсећамо Вас да су стручне службе и даље крње и да свака школа у Србији нема запосленог по једног психолога и једног педагога па самим тим неке наведене мере нису оствариве у свим основним школама. Уместо да се озбиљно размотри АПЕЛ свеукупне јавности – стручне и лаичке, да се овај број ХИТНО увећа, изложени смо додатном понижењу и стављању пред немогућу мисију – удовољити по сваку цену захтевима родитеља, који на основу нејасних и произвољних критеријума, могу да оспоре наш рад и стручност или да нам спочитавају апсолутну преоптерећеност наше службе за решавање свих и свакојаких школских проблема.“ – наводи се у допису упућеном министарки.
Стручни сарадници у школама подсећају и да посебан проблем представља мучан утисак да је ово одличан механизам да се “оружје за дисциплиновање“ и “одстрањивање неподобних“ између редова препусти у руке родитеља.
„Наш рад је, када су у питању ученици и наставници, пуно сложенији од пуког индивидуалног рада са ђацима, а тај рад често не доноси резултате, ако се ученицима бавимо само ми. Да бисмо постигли било какав ефекат неопходна је сарадња свих актера у школи, па је овако срочен члан додатни притисак на стручну службу, а отвара врата и за мобинг.“ – тврде педагози и психолози и кажу да се посебно проблематичан део односи се на секретаре школе.
„Којим задатком је Законом прописано и омогућено, о компетенцијама да и не говоримо, да се секретари баве нашим радом? Ми полажемо законски део за лиценцу, па себе не сматрамо компетентним да судимо о раду секретара школе. Такође, тужно, али истинито, што потврђује и овај Правилник, јесте непрепознавање улоге стручних сарадника у Стратегији образовања. Многобројни натписи у медијима и овакви ставови Министарства показују да смо од водеће улоге дошли до тога да наше (непостојеће) компетенције преиспитују родитељи?!
Поштовани представници Министарства просвете, уписати и завршити психологију и педагогију није никада било ни лако, нити једноставно. Школовали смо се зато што смо желели да се бавимо децом и њиховим образовањем и НИСМО залутали у просветни систем, као многи који су данас у њему. Треба да будете и свесни, да оваквим поступцима и решењима, неповратно затварате врата просвете, неким будућим генерацијама младих ентузијаста. САМО захваљујући том и таквом ентијазму и сада, цео систем образовања по/стоји, а не захваљујући накарадним формалним документима, писаним грубом руком неког чиновника.
Сматрамо да је недопустив начин на који нас Министарство овим Правилником деградира у нашим очима, али и очима свих осталих актера образовног система. Уколико се спорни члан 5 овог Правилника не повуче, обратићемо се Уставном суду како би се проценила законитост овог Правилника.“ – закључују из Актива педагога и психолога запослених у школама.