Бивши министар просвете проф. др Срђан Вербић гостовао је у емисији Euronews jutro и том приликомг+ говорио о програму студентске листе и плану за просвету, коментаришући притом и остваривост онога што је предложено.
”Цео програм студентске листе рађен је, колико ја могу да видим, из срца. То су људи ставили оно што виде да не ваља, да је највећа неправда, оно што кочи образовање. И нису се водили тиме шта могу да ураде за првих 100 дана, шта могу да ураде за годину дана владе, нигде не пише од којих средстава. Тако да, верујем да су неке од тих ствари које су навели – превише амбициозне. Верујем да ће, оног момента кад виде колико новца има, са колико могу да располажу, колико је времена да се нешто реализује, да ће приоритети да се мењају. Тако да, ако гледамо појединачно ставке у програму, ниједана није спорна. То сви желимо. Да се више уложи у образовање, да олакшамо студирање онима који не могу да приуште… све је то неспорно. Оно што треба да уради Влада је да постави приоритете.” – казао је Вербић.
Он сматра да тај програм треба третирати као списак намера, обећања и да је добро што ништа од онога што је у плану наведено нема у себи елементе намере да се нешто руши па гради поново, већ само да се унапреди.
Председник ЕДУ Форума Александар Марков слаже се са констатацијом да је очигледно да су програм радили људи из струке.
”Ипак, на све то гледам као на једну врсту глобалног плана, како ми то у просвети кажемо, а оперативни ће претпостављам бити направљен кад се формира влада. Али оно што је важно је да не треба стављати превелики притисак на новог министра просвете, ко год он био, већ треба омогућити да постепено имплементира већи део овога што је замишљено јер неће моћи одједном све. Неке ствари у том плану не захтевају велика материјална улагања, попут растерећивања програма и измене модела оцењивања, док је за неке потребно одвојити значајне финансије, а то ће опет зависити и од Министарства финансија.” – објашњава Марков.
Коментаришући идеју да се укине обавезан број оцена, Марков упозорава да с тим треба бити обазрив јер се може створити простор за различите калкулације од стране ученика, а осим тога, увек треба имати повратне информације о томе колико су ученици савладали градиво.
”То може ићи у комбинацији са увођењем стандардизованог тестирања.” – појашњава Марков.
Сматра и да је предлог Студентске листе по ком министар не би могао да поставља директоре школа, већ би то уз његову сагласност чинили колективи, свакако боље решење од постојећем у ком се омогућава партијама да постављају своје кадрове, независно од воље запослених, премда они свакако боље познају своју школу и своје колеге, него министар просвете.
”Министарство свакако мора задржати контролне механизме, али не би смело директно да утиче на избор директора у школама” – каже Александар Марков.
Да не треба министар да се бави тиме ко ће у којој школи бити министар, сматра и Вербић.
”О томе треба да се питају Школски одбор и колектив. Њихово треба да се слуша, а Министарсво треба да реагује ако та особа не испуњава неке услове или се крше прописи. Да се питају треба људи на локалу, а Министарство да интервенише ако баш мора.” – сматра Срђан Вербић.
Да нови план не потеже питање државне матуре примећује Александар Марков. Он сматра да би она могла знатно да унапреди образовни систем. Такође, верује да национални уџбеници неће допринети квалитету образовања.
”И Европска комисија оценила је да они могу угрозити квалитет образовног процеса. О томе треба да се покрене једна шира јавна дебата која је изостала приликом усвајања овог закона који обухвата и израду и примену националних уџбеника. Он је усвојен у склопу сета од 58 закона у једном дану и начин на који је тај Закон о уџбеницима је погрешан јер није укључио никакву јавну расправу. Кроз јавност се често протурала прича да се тиме брани национална историја, у комбинацији са наративом да нам је национални идентитет угрожен, што наравно није истина. Уз све се наметнуо и наратив да нам странци пишу историју, а јавност је насела на ту причу. Довољно је да отворите било који уџбеник и погледате имена аутора па ћете видети ко су они.” – указао је Марков.
Истиче да давањем монопола Заводу за уџбенике они неће бити јефтинији, а сасвим сигурно ни квалитетнији.
”Национална историја није угрожена, нити је била, то је лажно наметнут наратив. Сви уџбеници су национални уџбеници. Овде се ради о конкурентности, да постоји могућност да више аутора пише, а да онда наставник одабере онај који је најквалитетнији. Сваки уџбеник који изађе мора да одобри Министарство просвете и сваки се пише на основу програма које прописује држава.” – појашњава Александар Марков.
Срђан Вербић сматра и да је несумњиво да се група људи који ће ускоро преузети власт одлично разумеју у образовање, али да је важно да будући министар просвете буде и добар менаџер.
”Неко ко може да управља системом са 120.000 запослених које пре свега интересује да добију плате и тако даље. Управљати таквим системом је нешто много другачије од разумевања потреба образовања. Тако да бих на челу образовања волео да видим неког ко је то у стању.” – каже бивши министар просвете.
Александар Марков слаже са с тим да нови министар мора имати менаџерске способности, али и да Националном просветном савету треба вратити ингеренције које има, након што их је бивши министар Младен Шарчевић свео на саветодавно тело.
”Битно је да просветна јавност покаже стрпљење јер доста тога треба променити. Не треба већ у марту очекивати неке епохалне промене јер се оне неће десити. А нека опортуна политичка пракса јесте да одлазећа власт оставља мине онима који долазе јер тиме припрема терен за могучи повратак на власт. Једна од тих мина би могло бити и најављено повећање од 8% у децембру. Не знам да ли ће бити остварено, а ако не буде, то би већ у марту могло да буде озбиљан проблем за ново министарство, зато је потребно стрпљење.” – закључује Марков.