Ana Mirković: Mi imamo tradicionalan pristup obrazovanju i generacije koje to ne mogu da isprate. Zato moramo da se menjamo

21 decembra, 2022

Radna grupa za borbu protiv nasilja u školama koju je oformilo Ministarstvo prosvete usaglasila je juče mere i najavila da će do 24. decembra biti doneta odluka o tome koje će među njima stupiti na snagu. Jedna od predloženih je i mera zabrane korišćenja mobilnih telefona tokom nastave. To bi, kako je navedeno u saopštenju, bila odluka koju bi uređivale škole, prema preporuci Ministarstva.

Ipak, postavlja se pitanje koliko je to zapravo rešenje problema nasilja, a koliko samo način da nasilje ostane neotkriveno.

Komentar o kom vredi razmisliti dolazi od jednog profesora matematike. Držeći u svojoj ruci mobilni telefon, on je rekao: “Ova spravica je moćnija od one koja je čoveka pre više decenija poslala na Mesec. A mi hoćemo da je izbacimo iz škola.”

Na ovu temu su za Jutarnji program televizije Nova S govorile psiholog Ana Mirković i Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda.

Romandić kaže da ova zabrana već postoji i da ne vidi šta nam ona može novo doneti.

Psihološkinja Ana Mirković stava je da to nije nimalo kontrukrivan potez.

“Ignorisanje nečeg civilizacijski i tehnološki značajnog je pogrešno jer mi treba da vidimo na koji način da to inkorporiramo u sistem. A što se nasilja tiče, mnogo je stvari koje pre toga treba adekvatno odraditi.” – kaže Mirković.

Snežana Romandić rekla je da je među svojim đacima napravila malo istraživanje upitavši ih zašto uopšte koriste mobilne telefone tokom nastave. Odgovor je jednostavan – dosadno im je.

“Oni na svaki drugi način pokušavaju da se zabave i nemaju osećaj da time prave neki problem. Pronalaze načine da sakriju telefon i ne znaju šta bi bez njega. Istražila sam i koliko u toku dana koriste ekrane, a kod jedne devojčice sam naišla na frapantan podatak da je tokom 24 časa bila 11 sati na društvenim mrežama, odnosno na TikToku. To je podatak koji neće rešiti problem nenošenja mobilnog telefona. A zašto je njima dosadno to je drugo pitanje i verovatno razlog zbog kog su nasilni” – kaže Romadić.

Ana Mirković objašnjava i da današnja generacija rođena od 2010. pa na ovamo i oni rođeni između 2000. i 2010. ne znaju za život bez digitalnih tehnologija i da se tome moramo prilagoditi.

“Ja imam dvoje klinaca i kad odem u školu na roditeljski sastanak, vidim istu onu školu od pre 30 godina. Sve je identično, a oni su potpuno drugačiji. Sada treba prilagoditi mnoge momente, a pre svega one koji se tiču načina komunikacije, prikazivanja gradiva na atraktivan način, na način koji njima odgovara. Deca danas nemaju dovoljan fokus ni koncentraciju i animirati ih 45 minuta deluje kao nemoguća misija.” – objašnjava Mirković i dodaje da i sama drži veliki broj predavanja adolescentima na temu promena načina komunikacije u digitalnoj eri, digitalnom nasilju i vrbovanju na internetu.

“Ja toj deci sama kažem da slobodno smeju da koriste telefone. Ali oni ih odlože. Šta nam to govori? Pa ako im priđemo na adekvatan način, tako da mogu da nas čuju i razumeju, ako uključimo digitalne tehnologije tako da ih koriste konstruktivnije, oni će se uključiti. Ali mi to nemamo. Mi imamo jedan vrlo tradicionalan pristup obrazovanju sa generacijama koje to praktično ne mogu da isprate.” – objašnjava Mirković.

Da nastavu prvo treba učiniti savremenijom i drugačijom slaže se i Snežana Romandić.

“Znamo da su generacije danas drugačije i ja se, kao nastavnik biologije, trudim na sve načine da deci gradivo učinim interesantnim. Ali njihova pažnja teško može da traje duže od 20 minuta. Od 20 učenika u odeljenju vi imate pet koji prate nastave, pet koji se isključe posle 15 minuta i jedan veliki broj njih koji se ne uključuju uopšte. Oni ne razumeju značaj obrazovanja i ne znaju zbog čega su tu gde jesu. I njihov problem neće rešiti oduzimanje mobilnih telefona. Po tom pitanju treba uraditi nešto, ali ne tako što će nastavnici nositi kartonske kutije i skupljati telefone pre časa pa im vraćati na kraju časa.” – smatra Romandić.

Ona podseća i na to da deca danas imaju vrlo napredne i skupe telefone i da to ne treba da bude odgovornost nastavnika.

“Roditelji deci danas kupuju najmodernije telefone i žive u uverenju da ih oni ne koriste onda kad je to zabranjeno. A deca zapravo koriste svaki trenutak da uzmi telefon jer njima škola nije zabavna. A to je onda pitanje za Minsitarstvo – zašto su nam škole dosadne” – rekla je Romandić.

Psihološkinja Ana Mirković navodi primer osnovne škole koju je pohađala njena ćerka, gde je postojala upravo ta kartonska kutija u koju su na početku časa odlagani telefoni UKOLIKO nisu potrebni za taj čas. Ona kaže da mora postojati neka vrsta dogovora i konsenzusa.

“Hrana je osnovna fiziološka potreba pa opet ne jedemo na času. To jeste stvar dogovora. Kad treba šestar za matematiku, nosite šestar. Ali to će ići jako teško s decom koja su to već navikla. Zato je potrebno od najranijeg uzrasta uvoditi takva pravila i deca se onda naviknu. Za sve to je potrebno vreme, edukacija, sistemsko uvođenje, rad sa roditeljima, nastavnicima, decom.” – objašnjava Mirković.

Ona podseća i na to da deca mlađa od 18 meseci ne bi smela da koriste uređaje koji su povezani na internet. Ali da deca danas, čim se čuju da negoduju, u parkiću, restoranu, čekaonici, odmah dobijaju uređaj u ruke ne bismo li kupili malo mira.

“Društvene mreže deca imaju već sa sedam godina iako nemaju svest o tome šta je to zapravo. I tu već kreće učenje deteta da laže i lažno se predstavlja, kada prilikom otvaranja profila ostavlja lažne podatke o godini rođenja. Već sa osam ili devet godina većina je na Instagramu ili Jutjubu. Roditelji moraju biti mnogo svesniji odgovornosti kad detetu daju tako snažan alat u ruke. Ali roditelji nemaju tu svest.” – kaže ova psihološkinja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Ana Mirković: Mi imamo tradicionalan pristup obrazovanju i generacije koje to ne mogu da isprate. Zato moramo da se menjamo

  1. Mima kaže:

    Još jedan u nizu članaka koji govore o tome šta nije u redu, a ne nude rešenje. Svi vidimo problem. Svi znamo da današnjoj deci škola nije zanimljiva, i mi ne možemo da im pružimo NIŠTA što će im biti interesantnije od njihovih telefona. Ne zamajavajte se pomišlju da bilo šta možemo da učinimo. Zašto bi im bilo važno da znaju od čega se sastoje zglavkari? Zašto im je od značaja da čitaju Čiča Gorija? Zašto treba da znaju sastav zemljišta i broj rudnika u Srbiji?To je jedan od prvih problem-zastarelost programa i zahtevanje da se napamet uče stvari koje im nisu važne i ne vide od njih bilo kakvu korist.

    Prihvatiti dečije “objašnjenje” da bulje u telefone jer im je na času dosadno je veoma naivno. Ako detetu ponudite da bira između škole i zabave, ono će izabrati zabavu. Škola je, u njihovim očima, svakako najdosadnija stvar na svetu.

    Druga stvar koju čini mi se smećete sa uma je da je pitati dete da li želi telefon isto kao i pitati ovisnika o drogama da li želi drogu. Telefon je postao DROGA za današnju decu. Oni ih ne koriste samo zato što im je sve drugo dosadno, već zato što su postavili ovisnici.

    Pametni telefoni su najveći neprijatelj današnje dece, najgora vrsta droge, koja, polako ali sigurno, vodi do otupljenosti, otuđenosti, depresije, i velikog broja suicida.

    1. Mira Milošević kaže:

      Poštovana Mima, nažalost, ali sve ste u pravu. Svi se zaglavili na posledicama i stručnjaci i običan svet, a nemaju odgovor šta je uzrok i kako ga otkloniti. A zašto je to tako, vile znaju, ako Srbija ima rešenje koje stoji negde u ladicama Ministarstva, Crkve i ostalih Institucija sistema.
      Moje skromno mišljenje je da ideju nisu prepoznali, niti Prof. Savića i njegovu Novu školu, niti Prof. Milicu Novković (učenicu Savićevu), i njen Porodični bukvar i Izvorno vaspitanje. Pošto sam ja lično poznavala Prof.Novković i sledim njenu ideju 20 godina, slobodna sam da kažem da se ne čudim što se ideja teško prima. Jaka autoritarnost na kojoj je globalista radio decenijama, ne da se i ne dozvoljava upliv suštine, već je prilagođena gutanju sadržaja koji krive izvornu prirodu čoveka.
      Dakle, ovo je nauka kojoj se ozbiljno treba posvetiti, za koju kao i za sve ostalo treba više pobornika. Volela bih da se usmerite na tu ideju, jer vidim da imate zdravu logiku i umeće prosuđivanja.

  2. Mira Milošević kaže:

    A da….tačno je da telefoni neće rešiti problem dosade, sve dok se ne uklone uzročnici iste, ali je sklanjanje telefona iz ruku učenika nužna mera sve dok se Izvornim programima u školi i porodici ne uspostavi emocionalni i mentalni sklad i njihovo biće prezdravi.
    Tada će telefon biti korisno sredstvo za upotrebu, a ne droga.
    I da sa pravom dodam, roditelji i ne slute koji zločin smo učinili prema deci, a od njih očekujemo da su dobra i poslušna. Ne biva tako, budite sigurni.

  3. Slavica kaže:

    1. ”Deca danas nemaju dovoljan fokus ni koncentraciju i animirati ih 45 minuta deluje kao nemoguća misija.” – objašnjava Mirković” – Pitam se zašto? Da li ih je škola napravila takvima ili su došli bez koncentracije? Onda ste ih vi psiholozi pustili da se upišu u prvi razred. Kad bi se svakom detetu bez pažnje odložio upis u prvi razred, da vidite kako bi se podigla svest roditelja.
    2. ”Mi imamo jedan vrlo tradicionalan pristup obrazovanju sa generacijama koje to praktično ne mogu da isprate.” – objašnjava Mirković.” – Zašto stalno tražite opravdanje za nešto za šta ga nema? Zašto su psiholozi tako prokleti u navodnoj zaštiti dece?
    3. ”A to je onda pitanje za Minsitarstvo – zašto su nam škole dosadne” – rekla je Romandić.” – Da li mislite da nastavnici treba da budu animir dame i gospoda da bi ih zabavljali? Razumem dosadu kod učenika koji, recimo, znaju to što nastavnik predaje. ALi, mogu da tvrdim da 99% učenika ne zna nastavne sadržaje a kao dosadno im je. Ma, dajte, dozovite se pameti vi psiholozi. Stvarno ste preterali sa opravdanjima kojih nema.
    Ove generacije, kojima je dosadno u školi, nije sramota da budu nepismeni, da imaju oskudan rešnik, da ne mogu da izgovore pola glasova, ali zato im je dosadno. Jer su oni pobogu popili svu moguću pamet uz svesrdnu pomoć nadobudnih psiholga koji nas upropastiše.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama