Забринута за здравље своје деце апелујем на Министарство просвете, науке и технолошког развоја да узме у обзир начин реализације наставе на даљину.
Није ми намера да говорим о донетој одлуци да ученици виших (а како ствари стоје ускоро и нижих) разреда основне и свих средњих школа пређу на онлајн наставу до даљњег, чији се крај тренутно не сагледава, већ да усмерим пажњу на присиљавање деце да проводе минимално пет часова испред екрана рачунара или телефона. Овај захтев је у потпуној супротности са мојом и борбом велике већине родитеља да се ограничи време испред екрана у циљу спречавања здравствених тегоба наше деце.
Сви смо сведочили штетним утицајима рада за рачунарима: црвеним, болним очима, слабљењу вида, узроковању лошег развоја кичме, раздражљивости, нервози, лошем сну… да набројим само неке доказане последице вишесатног излагања деце оваквој врсти наставе. Зар деца већ довољно не пате зато што су им годину дана забрањени социјални контакти са својим вршњацима, ускраћени и више него неопходни часови физичке активности; већ се периодично присиљавају на седење испред рачунара у трајању од 5 часова током праћења наставе у реалном времену, а затим и приступању израде домаћих задатака и учења опет на тим истим рачунарима (у циљу дигитализације наставе).
Која је сврха свега овога, ако упорно причамо да желимо да заштитимо здравље становништва? Тако што ћемо уништити здравље наше деце у име одржавања континуитета овакве наставе?! Велики је број нелогичности који нас нужно води у губитак поверења у добре намере државе, па и самих одлука и стратегија Министарства просвете за развој образовања.
Зар већ не постоје снимљени часови на РТС програмима који се редовно емитују, и чему ће они сада служити, ако деца не треба да их гледају? Ето још једне нелогичности у низу. Ако желите да осигурате да ће наставни кадар имати посла током наставе на даљину, верујем да ћете наћи начин који неће ићи преко леђа и здравља ученика. Допуњавање класичне наставе дигиталним уџбеницима и медијима је практично и корисно, док год не прелази границу здравог и нормалног, а чини се да постоји настојање да се та граница из неког разлога неповратно пређе.
Уколико држава и Министарство не желе да се позабаве овим питањем и у недоглед буду инсистирали на овој врсти присиле, наћи ћемо начин да заштитимо интересе и здравље наше деце.
Забринути родитељ и наставник