Zabrinuta za zdravlje svoje dece apelujem na Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da uzme u obzir način realizacije nastave na daljinu.
Nije mi namera da govorim o donetoj odluci da učenici viših (a kako stvari stoje uskoro i nižih) razreda osnovne i svih srednjih škola pređu na onlajn nastavu do daljnjeg, čiji se kraj trenutno ne sagledava, već da usmerim pažnju na prisiljavanje dece da provode minimalno pet časova ispred ekrana računara ili telefona. Ovaj zahtev je u potpunoj suprotnosti sa mojom i borbom velike većine roditelja da se ograniči vreme ispred ekrana u cilju sprečavanja zdravstvenih tegoba naše dece.
Svi smo svedočili štetnim uticajima rada za računarima: crvenim, bolnim očima, slabljenju vida, uzrokovanju lošeg razvoja kičme, razdražljivosti, nervozi, lošem snu… da nabrojim samo neke dokazane posledice višesatnog izlaganja dece ovakvoj vrsti nastave. Zar deca već dovoljno ne pate zato što su im godinu dana zabranjeni socijalni kontakti sa svojim vršnjacima, uskraćeni i više nego neophodni časovi fizičke aktivnosti; već se periodično prisiljavaju na sedenje ispred računara u trajanju od 5 časova tokom praćenja nastave u realnom vremenu, a zatim i pristupanju izrade domaćih zadataka i učenja opet na tim istim računarima (u cilju digitalizacije nastave).
Koja je svrha svega ovoga, ako uporno pričamo da želimo da zaštitimo zdravlje stanovništva? Tako što ćemo uništiti zdravlje naše dece u ime održavanja kontinuiteta ovakve nastave?! Veliki je broj nelogičnosti koji nas nužno vodi u gubitak poverenja u dobre namere države, pa i samih odluka i strategija Ministarstva prosvete za razvoj obrazovanja.
Zar već ne postoje snimljeni časovi na RTS programima koji se redovno emituju, i čemu će oni sada služiti, ako deca ne treba da ih gledaju? Eto još jedne nelogičnosti u nizu. Ako želite da osigurate da će nastavni kadar imati posla tokom nastave na daljinu, verujem da ćete naći način koji neće ići preko leđa i zdravlja učenika. Dopunjavanje klasične nastave digitalnim udžbenicima i medijima je praktično i korisno, dok god ne prelazi granicu zdravog i normalnog, a čini se da postoji nastojanje da se ta granica iz nekog razloga nepovratno pređe.
Ukoliko država i Ministarstvo ne žele da se pozabave ovim pitanjem i u nedogled budu insistirali na ovoj vrsti prisile, naći ćemo način da zaštitimo interese i zdravlje naše dece.
Zabrinuti roditelj i nastavnik