U junu smo školu ostavili u modricama. Izubijana od neke dece, nekih roditelja, od nerazumevanja gde je toj školi mesto u društvu, čemu ona uopšte služi

VIŠE DETALJA

U toku su Olimpijske igre. A dok neke olimpijce pratimo, za njih navijamo, dočekujemo, druge brzo zaboravljamo…

VIŠE DETALJA

Mama i tata su se pomirili, ali se Mila NIKADA nije smirila

VIŠE DETALJA

Profesorka Biljana: Stranac sam u svojoj zemlji, nemam duhovno prebivalište, siromašne su mi nade

VIŠE DETALJA

Moja deca NE MOGU da razumeju lepotu, čaroliju i emotivnu dubinu mog detinjstva. A ja, na trenutak, nisam razumela njihovo…

VIŠE DETALJA

– Baba, i ti ćeš umreti… – Ne pada mi na pamet. Ja neću nikada umreti. Biću samo fizički odsutna. Jer ljubav ne umire.

VIŠE DETALJA

„Anđo, sine, devojčice bi morale da vode računa o svom telu. Ne valja se ugojiti. Evo, pogledaj mene. Stalno pazim.“

VIŠE DETALJA

I tako dolazimo u stanje APSOLUTNOG licemerja. Radimo za dete do iznemoglosti, odričemo se svega, a dete je za to vreme SAMO

VIŠE DETALJA

„Mama, jesam li ja princeza?“ „Ne, ti si obična devojčica.“ Ali ona je znala da nije obična…

VIŠE DETALJA

„S. je bio moj đak sa najlepšim osmehom. Nije imao najbolje ocene, ali je imao integritet. Čuvao je svoj san i stigao do njega.“

VIŠE DETALJA