Увек активно и заинтересовано пратим све активности Министарства просвете, све изјаве, најаве, размишљања, упуте. Надам се, нећу никад престати да се надам, да ће овај ресор једном кренути правим путем, јер знам да је звоно за узбуну већ издахнуло упозоравајући да нам пролазе силне године и неколико генерација, а помака нема. Тоне се све дубље. То знају и ђаци, и њихови професори, и родитељи, међутим, осим варнице која се с времена на време убацује да би се страсти узбуркале и заинтересоване стране посвађале, не дешава се ништа. Мишљења стручне јавности се не чују, предлози и сугестије се релативизују, иде се путем за који се унапред види да је ћорсокак, истрајава на политичком дискурсу омаловажавања и етикетирања, фаворизују идеје које испод лепог паковања крију само пеглу за невеселу стварност.
Тако смо преко главе претурили Здравитас, азербејџански модел, закон о оптималној тежини ђачке торбе у садејству са имплементацијом идеје о погубном утицају страних издавача на буџет сваког грађанина, најаву националних уџбеника и још много шта чега овај чланак не може да се сети. А нема ни потребе. Све, већ набројано, неће ни бити спроведено. Пласирано је као маркетиншки трик, пуштено у народ као епохални допринос нашем образовању, послужило да се сви сматрачи изјасне, а затим заборављено у моменту када му је ослабио ефекат димне завесе.
И то је већ деценијама једина активност у вези са нашом школом. Уместо да се крене од корена, од суштине, орезује се крошња, удешава према вољи актуелне власти, прилагођава модерним трендовима, каче се лампиони да сакрију суве гране, а кад баш пригусти, дрво се процима како би са њега спали они за које се сматра да су штеточине, промовише се један нови начин неге, револуционарни правац који може донети оздрављење без обзира на дешавања у темељу.
Наше стабло се драматично накривило. Корен је труо. Оно стоји само зато што знамо да нам то дрво треба, знамо да је школа цивилизацијски неопходна. Једино због тога не рушимо саму идеју њеног постојања. Остало смо замрсили и пресекли, успут се посвађали, па заборавили куда смо кренули, шта је циљ, колики је улог. Потиснули чињеницу да под тим дрветом стоје наша деца, а она неумитно расту и немају времена да чекају када ће нама синути свест о акцији.
Зато мени некада, када прочитам изјаве министра просвете, изгледа као да нас двоје не живимо у истој држави. Ја стварност у школи живим, он ми је тумачи. Ја видим суноврат на сваком часу, он, са дистанце политичког врха, пориче, оптужује и нуди нешто чиме се скреће пажња јавности са основног проблема. Ових дана он каже следеће:
– Нисмо друштво богато природним ресурсима – наш највећи капитал су људи, који гарантују благостање и на колективном и на индивидуалном нивоу онда када су што боље образовани.
У здравом друштву, где су вредности поређане на прави начин, ова изјава би била сасвим коректна. Она увиђа покретачку моћ знања, фаворизује образовање као темељни фактор напретка. Међутим, у нашем друштву, она делује филозофски надмено јер намерно превиђа стварност у којој су стручни људи, претходно означени као највећи капитал, прецртани, сведени на ниво пуких извршилаца. Апсурдно је. Најбитнији природни ресурс указује како је угрожен сваки ниво нашег образовног система. Али…нико не слуша његове позиве и препоруке, већ га занемарује и проглашава вишком.
Вртићи су сведени на просто чување деце. Бројност група онемогућава сваку активност прописану врло амбициозним програмом предшколског васпитања. Када се на тестирању за први разред испостави да деца не знају круцијалне ствари, неопходне за функционисање у школи, криви су васпитачи. Или родитељи. Фокус државног апарата се не управља на тражење адекватног решења, већ се оптужује једна или друга страна. Васпитачи су незаинтересовани или недовољно стручни. Родитељи се не баве својом децом. Свако указивање на системску странпутицу остаје да виси у ваздуху. Држава је у праву. Проблем су људи.
Основне и средње школе се даве у превазиђеним програмима. Деца на многобројним часовима немају појма шта уче и чему то све служи. Уче по аутоматизму. На исти начин све то и заборављају. Њихови наставници по инерцији служе идеји у коју не верују. Појединачни ентузијазам тоне у моралној сатисфакцији или сазнању да су у коначном збиру сви исти. Осим тапшања по рамену, добар наставник неће добити ништа више. Ако превише мисли, ако критикује, ако захтева промене у несолидном систему, постаје опасан. На његово место долази послушан.
У основним и средњим школама, послушност је стављена изнад било које друге вредности. Тако смо добили ратове за право на слободу критичког мишљења, ратове за заштиту законитог рада у школама, борбу за достојанство наставничке професије, борбу за опстанак појединих школа.
Држава опет поручује: систем је добар, проблем су људи. Јер, људи који мисле нису ресурс на који се министар позива. Они су кочница да живимо мирно и у срећи. Њихове стручне биографије нису капитал који нам треба. Зато ћемо их склонити и на њихова места довести послушну замену. Непослушним школама ћемо ставити блокеје, угасићемо их ако треба, довести до непрепознавања, али систем мора опстати. И нема везе што он не производи успех. Нема везе што је застарео и назадан у сваком аспекту, што на било ком упоређивању са светом показује слабост. Битно је да слуша. Не таласа. Не квари слику која нам је потребна као фасада док не позавршавамо неке суштинскије ствари. А оне немају никакве везе ни са децом, ни са образовањем. Тако затварамо магични круг где се декларативно истиче брига за децу, а истински се њихова будућност гура у запећак јер су лукративни интереси значајнији од тога. Школа постаје једно велико Потемкиново село. Иза кулисе и натписа на вратима, нема ничега.
Факултети су доведени до границе опстанка. Универзитет је проглашен за државног непријатеља. Студенти за терористе. Указује се на непотребност извесних факултетских програма. Департмани се додељују по вољи више инстанце. Најављује се оснивање новог универзитета. Промовише идеја тржишне утакмице у високом образовању. Процену рада универзитетских наставника спроводи политички врх. Полиција претреса и хапси. Упорно се пласира идеја како је интервенција државе благотворна за стање нације. Мир угрожавају професори. Треба их дисциплиновати. По сваку цену, не марећи за традицију, важеће законе, стручност и углед. Сачувати систем. Без обзира на чињеницу да се тај систем налази у стању распада.
Вратимо се на изјаву министра. Он истиче како су највећи капитал образовани људи. Наш најважнији ресурс. И опет долазимо до апсурда.
Када гледамо слике са факултета, када слушамо изјаве високих државних званичника, када присуствујемо прогонима студената и професора, питамо се, који су то тачно људи драгоцени. Да ли се драгоцени потенцијал препознаје у научној референци или у послушности? Да ли је на делу планска разградња академског угледа јер критичка мисао неће да ћути? Постоји ли начин да се било коме објасни како је стручност значајнија од лојалности?
Дакле, од вртићког до универзитетског нивоа наше образовање посрће, саплиће се у немању идеје и нестаје. На чело министарства просвете, ресора који брине о будућности, о најважнијем ресурсу који имамо, долазе кадрови без идеје, изабрани по линији коалиционог намиривања, или људи којима је у руке стављена батина и дато овлашћење да, без обзира на цену, утишају сваки глас критике.
И опет, нема ни говора о реформи која ће унапредити образовање, која ће учинити нашу децу сигурном и професионално конкурентном. Та реформа захтева храброст, национални консензус, дугорочну стратегију. Она мора да разуме узроке и предвиди исходе, истрпи критике, сарађује са свим релевантним стручњацима. Она мора да створи поверење. А све ово не бива у друштву где су неки људи признати за људе, а други означени као издајници. Где су капитално вредни само они којима је глава погнута, а оловка спремна на сваку врсту пристанка. Где се пословима универзитета бави кафана. Где се диплома може стећи ако знаш човека. Где су деца декор у кампањи која им изнад чучавца нуди дигитализацију. Где се нико од људи који су признати за људе, не запита како је могуће да су на исту линију стали ђаци, васпитачи, професори, академици… шта то они траже… зашто се буне…
На крају, када се све сабере и одузме, остаје једно просто питање. Каква је то држава која је увек у праву… само су јој људи проблем… образовани људи… па гледа да произведе само своје праве људе, а осталима укине свако право.
Аутор: Биљана Васић













mnogo kritike sistema. a sta radite, gospođo? samo pricate, a ko priča taj ne radi ništa. ja ne dižem glavu od posla, nemam vremena da pričam. da je svako kao ja, sistem ne bi pukao. kada sam ja pre 36 godina išla u vrtić to se svodilo samo na čuvanje dece. ali, deca od mog brata koja pohađaju vrtić sada rade ozbiljne stvari- tu su crteži, radionice, broje na engleskom, ja sam bila iznenađena kakvi su to radovi, koliko im vaspitači pomažu da radovi budu ozbiljni, pa zalepi ovo, pa ono, pa posumi, pobiberi, pozlati klinci već znaju i da pišu slova, a obdanište.
Госпођо, како се зову они који на улици, силом, под вођством својих професора, хоће промену власти, не због тога о чему Ви пишете, већ из чисто политичких разлога, користећи неколико трагедија? Да ли стварно мислите да је „ментално слепило“ присутно код многих од вас незадовољника, захватило и нацију? Уосталом, пљувањем је требало да се бавите онда када су скупштинари( свих фела и опредељења) доносили срамотне законе-„Болоњу.“ Кратко памћење је последица личних интереса, а не због стања образовања.
Ovaj tekst ne govori o politici, a Vi je nasilno gurate . Sami otkrivate za koga pišete komentare.Svi ljudi koji su u prosveti razumeju o čemu se ovde radi.
Samo što mogu da čitam između redova!
Bravo.Sada je sve država kriva,valjda i za uvodjenje usmerenog obrazovanja.Valjda će ovi sto blokiraju fakultete i škole a provode vreme na ulici biti budući akademci.Pa će nas učiti nečemu.Kažu škola života.Bože sačuvaj.
Naravno da traže smenu ove neozbiljne vlasti! Vlasti koja se hvali „kilometrima“ tankih puteva koji odmah zinu jer je neko stavio pare u džep a nije uradio asfalt po propisu,a ti putevi ne mogu da se jedu! Dajte narodu plate od 3000 e da može da živi od prvog do prvog a ne da se konstantno zajmi pred kraj meseca! Nikada goru vlast imali nismo! Lažu,mažu,kradu!
Bravo, skoro nisam procitala bolji tekst, bravo, problem koji raste i raste i godinama i samo prazne price. A visoko obrazovani se proteruju.
Ali dok je ljudi kao vi ima nade, hvala vam. Puno pozdrava
Čuvanje dece….kako jednostavne dve reči…Ono što mi vaspitači radimo, volela bih da dožive jedan dan ljudi kao vi. A večito smo na meti osudjivanja. Sramota , to samo u našoj državi ima.
Стара прича , , уопштене ствари, мислиш па јесте тако a нема предлога шта треба конкретно урадити , предузети али тачно,прецизно. Нема предлога, јер то и није циљ.Увек после таквог увода и разраде у закључку долази наметање тешких неистина и пропаганде. Образовани ( ми ) сметамо држави ( они, зли ,покварени, корумпирани,купљене дипломе). Прогоне нас због критичког става , жеље да буде боље. Ми смо млади ,паметни ,ето .. они нас сматрају за непријатеља а студенте за терористе… Е па, Да ,многи на факултету јесу државни непријатељи, крше све законе, убацују у рад не забрањену политику већ анархију, пуштају н.н. групе да бораве на факултету, да складиште пиротехнику, па и пожари избијају са смртним последицама. Труд да се види куд је ко ушао и кад назива се репресијом, топовски удари легалним стварима а мртви…они су самоубице,бар док се не докаже да су је Они ( власт) убили. Неким студентима се стварно суди због тероризма и угрожавања Уставног поретка, то што смо чули планове није битно. Дужност нам је да укажемо на другу страну у мору пропаганде. Да кажемо да нема нико право да нам узима слободу кретања, мишљења, образовања и посебно мишљења. Да нас не интересују парадржавни пленуми и бахатост да одлуче кога ће пустити на факултет, и не треба нам култура оних који “ простима“ желе да им деца поцркају од рака и да им сви укућани помру а не требају нам ни насилници који пале,туку,пуцају на неистомишљенике или их убадају ножевима ( камења и јаја, флаше ,претње ,увреде да л’ помињати) Не требају ни феуди на факултетима, наследне катедре,непотизам . Држава треба да поступа по закону а приче нек се причају. Грухоњић и Пајић су нешто чему нема места на универзитету. И то је све.
u pravu ste.Radi se sa decom.Imam unuke pa znam.Problem je,ako je to tačno,da deca mogu da se izjasne na primer,da neće da uče pesmicu.Tu krivim roditelje.Ko je nas pitao da li ćemo raditi ovo ili ono u vrtiću.Fala bogu dosta smo naučili.
Критиковати је увијек било лако. А саветовати, нешто предложити, то баш и није. Не волим ове што нижу критике и набрајају проблеме. То знамо сви. А гдје је рјешење? То чува за студентску листу или и она нема рјешење. Личи ми на реалистичког писца, пише оно што живимо. Празне ријечи.
Pa ko je kriv za to što je gužva u vrtićima i što se sve svodi da deca jedu i da se stave na spavanje? Pa neuredjena država,naravno! Ovde nema ni reda ni zakona,nema ko da se bavi resornim pitanjima jer ne smeju da se bave time za šta su plaćeni,već moraju da polažu račune vodji,ko,šta,koliko,ko glasa,ko ne glasa,ko ide na odmor,ko ne ide i još svašta nešto. Dakle,ne bave se onim za šta su plaćeni već se bave onim što nije u njihovom resoru! Zato smo jadni i bedni,zato nam je bdp po glavi stanovnika ispod svakog proseka za EU,zato smo za izbegavanje. Jer te priče,kako se grade putevi do besvesti,prolaze kod neoismenog sns glasačkog tela,jer oni kažu – vauuu! Gradi se! A što ti putevi ne mogu da se jedu,što od tih puteva običan gradjanin ne može da živi,što ne može da školuje decu,što ne može da se obuče,što ne može da ide na letovanje,što jedva sastavlja kraj sa krajem – e to takvi ne razumeju! Pročitajte malo o Lukemburgu pa će vam sve biti jasno! Kako se živi tamo,kolike su plate,kako tamo i niskokvalifikovani radnik bez problema živi,kupuje,letuje,ŠTEDI!!! Mi smo živi blam!!!
Bravo! Sve istina!
Profesorica nista nije pogresila u vezi vecine vaspitaca(cast izuzetcima) , podele se pa cuvaju decu po 4 sata i tako 5 dana sedmicno. Cupkaju na vratima da roditelji dodju po decu u 15h kako bi i one otisle kuci jer boze moj dosle su u 11h na posao.
Vi sto negativno komentarisete provedite jedan dan u skoli ili vrticu pa da vidite kako je sve idealno.Deca ne slusaju nastavnicima ruke vezane zbog kojekakvih zakona direktori sns mobinga na sve strane ako nisi istomisljenik.
Svaka čast na tekstu, sve je 100℅ istina . Godinama se urušava školstvo jer vlast upravo želi nepismenu raju. Pismeni razmišljaju, a nepismeni slušaju svake večeri laži koje nam servira Vučić i njegova svita. Da ne govorim o mržnji koju seju protiv omladine i profesora. To što oni rade ravno je zločinu i u svakoj normalnoj zemlji bi za to odgovarali, samo mi nismo normalna zemlja.
da,samo država želi nepismene.Kada bi ih blokaderi pustili na fakultete možda bi nešto i naučili.Fakultet nije spavaonica ili sala za otpad,nego mesto gde se valjda nesto uči
Otpad je u Skupštini i Ćacilendu. Profesorka uskopistila krdo ćacadi. Bravo.
Biće da niste ni roditelj, ni vaspitač, ni učitelj, ni profesor pa ne razumete tekst.Ako ste čitalački pismeni, bez obzira što to sve niste, trebalo bi da razumete.Obrazovanje je veoma važno.
I ja sam pre 36 godina išla u vrtić i govorite neistinu. Nije se sve svodilo na čuvanje dece, naprotiv. Žena je dala detaljnu analizu problema obrazovnog sistema i to veoma objektivno. I u vrtićima, i u osnovnim i srednjim školama sve se svelo na formu bez igde suštine. Pitajte vaspitače kako se osećaju poslednjih 10ak godina, pitajte ih koliko ne vide smisla u svemu što im je nametnuto i svako pravo oduzeto.
Nije tacno! Moji unuci idu u drzavni vrtic i svaki dan nesto novo rade. Priredbe su im prelepe, imaju sportic i neka takmicenja u okviru njega. Prezadovoljni smo. Sto se tice skole, isto je bilo i kad sam je ja pohadjala. Hteli ste da asocirate na sadasnji rezim, sto nema veze sa istinom. Treba skole vratiti nasoj deci i uciti ih nasoj istoriji i kulturi. Ja sam pre 60 godina morala da znam koliko mleka godisnje daju holandske krave, a do pre par godina nisam znala da su nas bombardovali krajem rata nasi kao saveznici. O Jasenovcu takodje ni rec
Вртићи и јесу за игру не за учење, и јесу за чување деце зато што је држава направила да оба родитеља МОРАЈУ да раде да би изгурали месец. Е школе основне и средње, ово је вишо смешно како наставници раде, они уствари не раде, они отаљавају посао. Част изузецима. Одраде своје радно време, а за квалитет наставе не маре.
Nažalost,Milice,i Vi ste jedna od onih osoba koja ima problem sa kratkovidošću. Vi zaista ne znate koliki je obim posla jednog nastavnika,profesora. Uvek je pametnije informisati se na pravom mestu,sakupiti sve aršine,pa onda izneti sud. Mišljenje bez potkrepljenosti je prazno i nema validnost.
Jedno veliko BRAVO za autora članka!!!!
Idi leči se, frustracije kakve vi imate, traže ozbiljne preglede. Od toga koliko naša deca uče u školama, govori činjenica da bilo gde da odu da nastave školovanje, u bilo koju drugu državu, uvek više znaju gradivo od svojih vršnjaka, lak i preskaču razrede. Upravo vi i vama slični, ste doprineli da u vrtićima nema više starih igrališta za decu, pod izgovorom to je opasno za decu, a iz toga se izrodilo da nastavnici sada budu više kreativni, jer im je papir skoro osnovno zanimanje. Na pomen nastave na fakultetima, odmah si proglašen za ćacija. Pisao bih vam još, ali ne vredi. Dobro ste zapekli.
Nažalost svaka reč je istinita.
Молим вас не говорите о професији о којој веома мало знате.
„Професија васпитач је јединствена професија у односу на све друге,
етичка и рефлексивна по својој суштини, која се заснива на сложеним и особеним компетенцијама“
Основе програма предшколског васпитања и образовања
Слободанка Радосављевић,
председник Управног одбора Балканског савеза удружења васпитача
u pravu ste.Radi se sa decom.Imam unuke pa znam.Problem je,ako je to tačno,da deca mogu da se izjasne na primer,da neće da uče pesmicu.Tu krivim roditelje.Ko je nas pitao da li ćemo raditi ovo ili ono u vrtiću.Fala bogu dosta smo naučili.
A Vi ste Milice dežurni kritičar koji ne radi ništa.Osim što pričate prazne priče.
Gospođa priča iz svog ugla i ugla TV1 i Nova S .To se vidi po njenim stavovima.Vidi samo kad policija bije a ne vidi kada to rade blokaderi ,kada razbijaju ,tuku po policiji ,ne daju da se eksploatišu resursi ,sve što se uradi za njih nevalja . Gospođo okrenite glavu i na drugu stranu .Nadam se da vas nije zakačio išijas .
Žao mi je što se niste školovali i što ne razumete suštinu teksta.
Imam utisak da su sve kritike upućene na račun ovog teksta urađene po narudžbi.Tekst u potpunosti ilustruje stanje obrazovnog sistema u našoj državi.Da bi se tekst razumeo potrebno je da čovek bude čitalački pismen. Ljudi koji pišu komentare po narudžbi očigledno nisu svojim pbrazovanjem stekli uslove da se bave nekim časnijim poslom.
Sve ste u pravu i u skolama isto stanje.I sve je gore posebno kad je direktor sns
Podrzavam nastavnicu Srpkog (moje dete kod nje ima slabu 4-ku) ali cenim i postujem kako ih edukuje. Deca nisu kriva, ja sam stava da smo mi roditelji najveci krivci za sve. Nemamo vremena za decu pa komunikaciju sa nama deca menjaju za razna smeca sa interneta.
Zadnja recenica u tekstu sve govori kakva je vladavina SNS I SPS 👿 demonokrata. Menjajmo ih dok nisu zagadili I upropastili sve sto je dobro I vredno u Srbiji. Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse I STUDENTI I OPOZICIJA ZAJEDNO POBEDJUJU I RADOST DONESE!
Vrtići su prepuni dece.Deca su zahtevna,grupe ogromne,a roditelji jos zahtevniji.Očekuju sve da reše vaspitači,a često im ni imena ne znaju,dok ne dodje do nekih situacija,gde znaju u koga prst da upere.Desi se da zaborave ,po decu da dodju…ali to nije bitno.Niko ne vidi,koliko se ljudi u vrtiću iscrpljuju i trude,ministarstva su „gluva i slepa“ za ove ljude,uopšte za obrazovanje.
Vreme je postalo veoma nezahvalno za ovu struku,zato retko ko se odlučuje da studira ovaj profil.
Gospodo iz vlasti,stavite prst na čelo,vratite prosvetu gde zasluzuje da bude.
Sve ste u pravu i u skolama isto stanje.I sve je gore posebno kad je direktor sns
Poštovana koleginice , sa velikim oduševljenjem sa
Poštovana koleginice , sa velikim oduševljenjem sam pročitala Vaš tekst .