Једним аутистичним краљевством владао је врло добродушан краљ. Због његове нарави назвали су га Добрица. Свако јутро када би се пробудио, изашао би на балкон да поздрави са љубављу своје суграђане. Доручковао би посебну изабрану храну и пио посебан сок. Обукао би своје специјално одијело и шетао раскошним вртовима гдје су слободно шетале животиње. Обилазио би куће својих поданика и бринуо се о њима. Грлио би их све до вечери. Увече би сједио на великој тераси своје палате и гледао звијезде. Захваљивао би се на дану који је провео са најближима. Али једног дана до краља је дошло необично писмо са још необичнијим садржајем.
„Објављујем вам рат, хиљаде пушака и тенкова је уперено у ваше краљевство. Предајте се!“- писало је између осталог. Остатак писма краљу није био јасан па је звао тумача да му објасни шта се дешава. Тумач, знајући ко је и какав је краљ, одлучио је да му то преведе друкчије:
„Ту пише, краљу наш мили, да би краљ друге земље дошао са хиљаду душа у наш град, да нас упозна и да је вријеме дошло да им предамо на знање ко смо и зашто смо овако одвојени од осталих краљевстава.“
Знао је тумач да и кад би рекао краљу праву истину, ништа се не би измијенило. Они немају чим да се бране. Немају гдје да побјегну. Није хтио рећи краљу да им је дошао крај јер се сјетио како краљ реагује када неко од суграђана пати. Прошли пут кад је неко умро у краљевству, краљ је отишао у ту кућу и није излазио из ње 40 дана и 40 ноћи. Плакао је наглас над изгубљеним животом. Умјесто пред палатом, људи су се окупљали око те куће свако јутро да их он поздрави са прозора. Он је за њих Сунце. Он је њима све. Он је њихов почетак и крај.
Из тог разлога, због такве осјетљивости и емпатије, мудри тумач је одлучио да краљ друкчије сагледа писмо злокобног краља друге државе.
Краљ се одушевио „садржајем“ писма и на запрепашћење тумача одмах сазвао вијеће да им саопшти да је дошло вријеме да упознају грађане друге државе.
„Пресрећан сам што неко коначно жели да нас упозна. У то име молим да се цијели град украси драгоцјеностима из Плаве собе. Вријеме је да је коначно отворимо и да дочекамо драге госте на најљепши могући начин. Они долазе за 15 дана. Рекао сам им да уђу слободно…“
Вијећници, знајући да их чека крај, одлучили су да се повинују Добрици и да откључају по први пут Плаву собу и изнесу на сунце све што је за њих најважније и све што они јесу, пред непријатељске трупе које прете да ће их уништити.
Због свега што је Добрица радио за њих све ове године, одлучили су да се потруде да им град изгледа љепши него икад. Краљ Добрица је сашио свима посебна одијела и хаљине у плавим нијансима са љубичастим порубима. Дан када треба да се сусретну записао је на небу великим плавим словима:
2.4!
Небеске виле знајући шта се дешава су с великом тугом обојиле небо у посебне боје и истакле датум. Животиње краљевства су формирале јата, крда и чопоре како би показале наклоност Добрици. Сове су направиле парламент и обојиле перје у плаву боју и стале на главну капију краљевства гдје се већ окупљала војска.
С друге стране, зли краљ када је добио одговор на писмо, био је зачуђен. Чуо је да су у том краљевству људи пресрећни и вјеровао је да то има везе са златом те чувене Плаве собе. Није очекивао да се тако лако предају па је самим тим појачао количину оружја и војника који су марширали у сусрет другом априлу, дан уласка и освајања аутистичног краљевства.
Предводио је напад. Није стигао ни викнути „Јуриш!“ капија се сама отворила… Од толико плаве боје и свјетлости у почетку ратници и њихов краљ нису могли ништа да виде… Када им се поглед разбистрио, већ су сви око врата имали медаљон плаву звијезду око врата и неког у загрљају. Краљ Добрица је рекао да дочекају госте са загрљајима и љубављу. Био је то најнеобичнији призор икад. Ратници с пушкама се грле са људима обученим у плаво и цвијећем око струка. Краљ Добрица је грлио злог краља, који није знао шта да ради или каже. Добрица га је издвојио и показивао му драгоцјености по цијелом краљевству који су изнијели њима у част.
„Баш лијепо што сте нам донијели као поклон оне чудне справе у рукама. Пушке? Да ли се то тако зове? Шта се с њима ради?“
Зли краљ од толико добра је заборавио и због чега је дошао. Рекао је да су им то украси које враћају кући чим се заврши посјета. Осјетио је толики стид.
Када је зли краљ чуо увече говор Добрице гдје им се захваљује на посјети, кришом је заплакао.
„Више нисмо сами! Они су дошли да нам буду пријатељи! Отворимо своја срца и домове људима који нас коначно разумију!“
Тад је злом краљу дао оно најважније: Плави кључ – кључ краљевства. Зли краљ га је од срца загрлио и у том моменту се сва његова злоћа отопила од врелине звијезда које су на небу написале:
2.4.- Дан свјесности о аутизму
Од тада се слави тај дан.
Аутор: Едина Хелмић, мајка посебног дечака, психолог и психотерапеут