Svaka porodica ima svoju dinamiku i svoja pravila. Dok ćete u nekom domu videti petogodišnjaka kako postavlja sto za ručak i pravi sebi sendvič, u drugom će mama to raditi za tinejdžera. Dobro poznata mantra „naradiće se kad poraste, ne mora dok ja mogu“ kod nas još uvek ima duboke korene. A mame kao mame, čine deci najbolje što umeju, ne znajući da im time ponekad uopšte ne pomažu. Naprotiv.
Ono što je ključno u uključivanju dece u kućne poslove jeste da se oni u domu ne posmatraju kao teret i muka. Ako nas dete čuje kako se svađamo ko je sinoć oprao sudove a ko izneo smeće, automatski će poverovati da su te obaveze nešto što po svaku cenu treba izbegavati. I to će i raditi,
Međutim, nauka je otkrila nešto sasvim drugačije, a to je da zapravo SREĆA dece zavisi, između ostalog, od toga koliko obaveza u kući imaju. A zadatak roditelja je da pronađu ravnotežu i optimalan broj.
I ma koliko se deca žalila kad ih zamolite da nešto urade, poslovi u kući zapravo su za njih izuzetno velika i važna stvar. Ovo zbog toga što deca koja rano počnu da obavljaju kućne poslove (u skladu sa svojim uzrastom) rastu u zdravije i srećnije odrasle ljude, od onih koji nisu imali nikakve obaveze u detinjstvu. Pored toga, postaju i uspešniji.
A kako to sreća može zavisiti od kućnih poslova?
Treba pronaći ravnotežu
To što su deca koja imaju određeni broj obaveza kod kuće srećnija i uspešnija od vršnjaka koji ih nemaju, ne znači da treba detetu da natovarimo generalno spremanje stana svakog vikenda.
Prema studiji rađenoj 2013, deca koja dobijaju previše posla kod kuće, sklonija su depresiji. Ukratko, ako preterujete i očekujete od dece previše, to kod njih stvara stres ukoliko ne mogu da postignu sve što ste zamislili da treba da urade, a uz to završe i domaće zadatke, odu na trening i druže se.