Ти си најбоља мајка, најбоља жена, најбоља ћерка, најбољи радник на послу. Зашто? Зато што волиш своју породицу.
Твоја кућа је за пример. Ти распремаш и уживаш кад спустиш крпу, а све блиста.
Ти си најбоља мајка, најбоља жена, најбоља ћерка, најбољи радник на послу. Зашто? Зато што волиш своју породицу.
Твоја кућа је за пример. Ти распремаш и уживаш кад спустиш крпу, а све блиста.
Увек имаш ручак. У одређено време. Постављаш уредно и прописно јер се деца уче реду од малих ногу. Породица се окупља око стола. Недељом је ту супа, нешто из нових рецепата или јело за које треба цело пре подне, колач. Недеља је посебан дан. И сваки празник, такође.
За славу месиш десет врста колача. Сечеш их уз лењир. Не стајеш три дана. Не поручујеш ништа. Само домаће. Слава се мора поштовати. Месиш и славски колач. Заједно са децом га украшаваш и уживаш.
Ти си увек ту за своју децу. Ти си им највећа подршка. Свако време је њихово. Развијаш се са њима. Растеш са њима. Путујеш са њима. Када си на послу, или се задржиш у граду, гризе те савест јер се не посвећујеш деци довољно.
Знаш све њихове проблеме, пратиш их из сенке. Читаш литературу. Коригујеш грешке које су увек само твоје. Обезбеђујеш средства за све издатке. За децу не сме да фали. Никада не искључујеш мобилни. Могу те звати у било које време.
Знаш све што ради твој муж. Разумеш његове пословне дилеме. Спремна си да га посаветујеш и да се повучеш када је то потребно.
Увек си дотерана и строго водиш рачуна о килажи. Никада о њему не говориш ружно. Када си љута, чекаш да он изађе из гужве, па тек онда реагујеш. Ниси ти за свађу.
Никада не почињеш реченицу са ја. Не оптужујеш га. Образлажеш како се осећаш. Не псујеш. Знаш где му стоје ствари. И алат. Подсећаш га да понесе потребне ствари.
Родитељима испуњаваш све жеље. Имаш време само за њих. Обилазиш их редовно. Проналазиш им хобије и бираш литературу. Не чујеш опомене, не хајеш за џангризање.
Ти волиш своју породицу. Изашла си из себе да би заштитила њих. Претворила си се у љубав.
А онда једног дана не можеш да се вратиш у себе. Тело ти се одвоји од душе и од потреба. Живиш по аутоматизму који ти се намеће. Страх ти постане већи од жеља. Плашиш се шта ће бити сутра. Згрчиш се у очекивању невоље. Седиш и чекаш да будеш потребна. А дани пред тобом нестају. Онда се плашиш што ти дани нестају. Бројиш колико ти је преостало.
Гланцаш и сређујеш. Покушаваш да свет око себе учиниш довољно прихватљивим. Али он постаје све прљавији и ужи. Не можеш да седнеш, а да не видиш неку несавршеност. Скуваш кафу, седнеш и угледаш флеку на поду, или паучину на полици. Устанеш и избришеш. Изађеш из собе у којој се померио сточић.
Кажеш: нема везе, али се после неког времена вратиш да га наместиш. Стојиш насред собе и гледаш шта још није готово. Не видиш ништа. Али и даље стојиш. Прошеташ још једном. Вратиш се по други пут до шпорета да провериш је ли искључен. Ставиш наочари да провериш чистоћу. Још једном исцедиш крпу у судопери. Покупиш преостале капи.
Тупа си. Не желиш ништа. Ништа ти се не једе. Једеш када је време за то. Стојиш испред рафа у продавници да би себи нешто купила. Нешто што волиш. И не знаш шта. Не знаш шта волиш. Купиш оно за шта се сећаш да си некад волела. А онда заборавиш да га поједеш.
Престанеш да причаш јер је твоја прича смор за друге. А нема ни потребе. Јер, што више прићаш, свесна си да ниси ништа рекла. Кусур од речи увек је већи од испричаног. Талог је све дубљи.
Не плачеш. Камен си. Ти само чекаш. Чекаш да будеш потребна.
Не смеш да пустиш музику. А желиш. Сећаш се да ти је уз музику лепо. Али ипак седиш у глувој соби. Плашиш се да се не опустиш превише. Плашиш се да после опуштања следи преокрет. А ти нећеш бити спремна.
Свако вече се купаш детаљно. Јер сутра можда нећеш стићи. Можда се деси нешто неочекивано. А ти си навикла да си увек дотерана.
Добра си само у акцији. Увек си у ниском старту. Не одмараш се поподне. Не дозвољаваш себи да прилегнеш јер ти шиба адреналин и срце хоће да искочи. Одлежиш без гриже савести само кад закачиш грип који је лекарски потврђен. Ни тада не дозвољаваш да те служе. Можеш сама себи да скуваш чај. Или очистиш поморанџу. Или скуваш супу из кесице.
Викендом се будиш у четири. Куваш кафу и читаш. Сама, у тишини. Само тада уживаш. У осам си на зборном месту своје љубави.
Ти знаш да се твој свет распада. Или да га можда више и нема. Али немаш копчу да га саставиш. Свет постоји без тебе. Ти му само служиш. И постојаћеш само док му служиш. Немаш више снаге да саставиш себе са њим.
Изгубила си ЈА. Утопила си се у МИ. Остало ти је на крају само ВИ.
Извор: Детињарије