Bosonogi i nebo (Brana Crnčević)
Bosonogi je dečak koji je išao bos celo proleće, leto i jesen. Krajem jeseni obuvao bi ogromne cipele.
Bosonogi je voleo da priča fantastične priče. Sva deca iz ulice su volela da slušaju Bosonogog. Tako je dvojici dečaka rekao da ne mogu ići na more, jer ga je zapalio. More je polio sa pedeset kanti benzina i ono je izgorelo.
Na mestu mora, sada je velika rupa. Bosonogi je uvek znao da iznenadi ta dva radoznala dečaka. Jedne večeri, zviznuo im je pod prozorom i pričao o tome kako drveće noću šeta. Deca su ga slušala sa nevericom, pa su te iste noći ostali budni da vide kako to dud iz njihovog dvorišta šeta, ali uzalud. Dud se nije mrdnuo sa mesta. Sledećeg dana, Bosonogi ih je ubeđivao da je taj dud bolestan i da će se uskoro srušiti. Brzo je skrenuo pažnju sa duda i započeo priču o tome kako je poljubio nebo.
Popeo se na jedno brdo i štapom ga dohvatio, a zatim je poljubio štap. To je isto kao da poljubiš nebo. Dva dečaka su prihvatila izazov, pa su pristali da ih Bosonogi odvede do vrha brda da poljube nebo. Išli su od jednog do drugog brda, sve dalje i dalje. Nijedno brdo na koje su se popeli nije bilo ono pravo, ono sa kojeg može da se dohvati nebo. Dugo ih nije bilo, kasno uveče stigao ih je otac koji je bio veoma ljut. Sutradan su dečaci otišli na more sa roditeljima. More je, naravno, bilo tu. Jedva su čekali da se vrate i odu sa Bosonogim da poljube nebo, ali njega nikada više nisu videli.
- Zašto dečak ima nadimak Bosonogi?
- Po čemu se Bosonogi razlikuje od druge dece?
- Kako Bosonogi reaguje na optužbe druge dece da ne govori istinu?
- Zašto su za Bosonogog važni more i nebo?