Босоноги и небо - препричавање

Босоноги и небо (Брана Црнчевић)

Босоноги је дечак који је ишао бос цело пролеће, лето и јесен. Крајем јесени обувао би огромне ципеле.

Босоноги је волео да прича фантастичне приче. Сва деца из улице су волела да слушају Босоногог. Тако је двојици дечака рекао да не могу ићи на море, јер га је запалио. Море је полио са педесет канти бензина и оно је изгорело.

На месту мора, сада је велика рупа. Босоноги је увек знао да изненади та два радознала дечака. Једне вечери, звизнуо им је под прозором и причао о томе како дрвеће ноћу шета. Деца су га слушала са неверицом, па су те исте ноћи остали будни да виде како то дуд из њиховог дворишта шета, али узалуд. Дуд се није мрднуо са места. Следећег дана, Босоноги их је убеђивао да је тај дуд болестан и да ће се ускоро срушити. Брзо је скренуо пажњу са дуда и започео причу о томе како је пољубио небо.

Попео се на једно брдо и штапом га дохватио, а затим је пољубио штап. То је исто као да пољубиш небо. Два дечака су прихватила изазов, па су пристали да их Босоноги одведе до врха брда да пољубе небо. Ишли су од једног до другог брда, све даље и даље. Ниједно брдо на које су се попели није било оно право, оно са којег може да се дохвати небо. Дуго их није било, касно увече стигао их је отац који је био веома љут. Сутрадан су дечаци отишли на море са родитељима. Море је, наравно, било ту. Једва су чекали да се врате и оду са Босоногим да пољубе небо, али њега никада више нису видели.