Dragi moji prosvetari,
Iz svoje penzionerske fotelje vas gledam, pričate i pišete o štrajku.
Gde vi to štrajkujete? Kako štrajkujete?
Idete kući posle časova od pola sata. Nastavljate štrajk kuvajući ručak i pijući kafu s komšilukom?
Deco moja, imate obrazovanje, imate moć, mnogo vas je! Izađite, svako na svoj gradski trg, iznesite klupe, napravite javni čas pred medijima i građanima.
Nastavnik neka vam objašnjava da su vam plate dovoljne, da moraju da budu manje, a vi se ponašajte kao đaci. Gađajte tog koji pokušava da vam to objasni. Gumicama, onim lepim, kineskim, koje sami dobijate po leđima, svakodnevno dok držite časove. Kredama, koje ste sami kupili, a đaci vam uzimaju za vreme odmora. Jedite na tom času, kao što jedu vaši đaci. Neka nekom zazvoni telefon, a nastavnik neka nastavi da drži čas.
Pokažite javnosti kako izgleda čas, samo jedan čas od pet ili šest koje svakodnevno držite.
Sledećeg dana, održite ,,roditeljski sastanak“. Budite roditelji koji traže da se kazni tuđe dete, jer je vaše zlatno, najdivnije! Tražite da se kazni nastavnik, jer deca tvrde da je kontrolni pretežak, a deca ne lažu!
Zamolite ministra da vam održi čas, roditeljski, odmor, bilo šta. I pokažite njemu kako to izgleda. Da vidim, šta će on reći kad dobije kredu u glavu?
Da li će se javiti i onaj koji vam poručuje da imate vremena da se bavite dodatnim poslom?
Donesite na trg svoje planove, pripreme, IOP-e, neka ih neko izmeri, neka izračuna koliko je vremena potrebno da se to napiše. Pošaljite ministru poštom svi, sve svoje portfolije!
Pokušajte nešto drugo od onog što činite godinama, a vidite da ne vredi.
A baka će, dragi moji, štrajkovati kod kuće umesto vas!
Voli vas vaša BPS (Baka Penzionisana Sindikalka)