Мало топло, мало хладно, тако се “залећу” и болести дисајних органа.
Овог пута вам пишемо о болести – бронхиолитису, која се претежно јавља код беба, али баш старија деца (као и одрасли) могу допринети настанку ове непријатне болести.
Зар то није исто што и бронхитис?
НИЈЕ!
Већина родитеља је чула за бронхитис и упалу плућа (потпуно различите болести), али бронхиолитис звучи некако необично, као да је то нека нова болест. Ипак, ради се о болести дисајних органа, која је дуго присутна, али се неретко погрешно протумачи као безазлена прехладица, па је могуће да се дијагноза не постави на време. Имајући у виду да је бронхиолитис баш сада актуелан следи детаљан приказ ове болести кроз одговоре на најчешћа питања родитеља.
Шта је заправо бронхиолитис?
Бронхиолитис се преводи као запаљење бронхиола, малих по пречнику, али веома великих по укупној дужини (и површини). Зато је веики део плућа (прецизније речено дисајних путева у плућима) у проблему.
Запаљење значи да је слузокожа бронхиола задебљала, при том ствара велику количину секрета, који додатно компликује ситуацију и доприноси сужењу (опструкцији или спазму).
Ко је крив за настанак бронхиолитиса?
Наравно, главнооптужени су вируси, који воле да уселе у ћелије дисајних органа, па их зовемо и респираторни вируси.
Један од њих је “шампион” у изазивању бронхиолитиса – зове се респираторни синцицијални вирус (РСВ).
И један вирус сродан грипу – вирус параинфлуенце је на црној листи, мада има и других микронапасника који узрокују ову непријатну болест (на пример, аденовируси). Сви ови вируси имају једну незгодну особину – дуго се задржавају у слузници дисајних органа. Тако да стара изрека: “Вирус пролази за седам дана уз терапију, а за недељу дана без терапије”, нажалост одавно не важи! Ови могу да бораве недељама и месецима у дисајним органима детета.
Зашто највише деце обољева у хладном периоду године?
Овим вирусима прија хладноћа, али и нагле временске промене, тако да су обично активни поткрај јесени и током целе зиме, мада се спорадично јављају током целе године. Зато је сада “ударно доба”, а као што смо напоменули, боравак у затвореним просторијама погодује ширењу вируса и обољевању.
Зашто су бебе највише погођене?
Ова болест није ретка већ у првим месецима живота, али може да се јави у току целе прве године, некада и нешто касније. Бебе имају веома слабашан имунитет, па су вируси веома опасни када стигну у дисајне органе.
Поред “танког” имунитета, дисајни путеви су мањег промера него код веће деце, а снага мишића који учествују у дисању (респираторна мускулатура) – код беба је прилично мала.
Како изгледа беба која има бронхиолитис?
Код већине беба болест почне некако безазлено (подмукло), као обична кијавица – носић цури, чује се да се дете мало мучи док дише, али је апетит очуван и деца првих дана немају већих проблема. Потом је количина секрета у плућима све већа, дете се бори да савлада густ и лепљи секрет, па почиње све теже да дише и све слабије да једе.
То је једна од карактеристика ове болести – отежано дисање са шиштањем. Када се то деси, деца готово ништа не могу да једу, неретко повраћају слузав секрет, веома су нервозна и лоше спавају (стално се буде). Телесна температура обично није висока, а ако и порасте, обично не иде преко 38,5 степени.
Када се треба јавити педијатру?
Запушен носић код беба је готово нормална појава током јесени и зиме, па то није разлог за трчање код педијатра. Треба лепо отпушавати носић физиолошким раствором, и то је све. Нема места паници, јер то није бронхиолитис.
Ипак, има ситуација када родитељи треба да се без одлагања јаве педијатру. Срећом, ове ситуације нису толико честе, али их треба препознати и брзо реаговати:
– Изражено шиштање са увлачењем коже на дну вратића и између ребара је знак велике муке и борбе за ваздух (стручно се назива диспнеа). Ови знаци су јасан показатељ да је ситуација у дететовим плућима прилично тешка и да је беби потребна лекарска помоћ.
– Ако се јасно види плава пребојеност уста и језика. То је показатељ прекомерног нагомилавања угљендиоксида у плућима и крви (цијаноза), а то је знак попуштања главне функције плућа – размене гасова. Ово је најређи, али и најопаснији знак, јер указује на то да су и последњи “атоми снаге” дететових дисајних мишића при крају, па је заиста потребно хитно болничко лечење.
– Када дете има изражено слаб апетит. С обзиром да је нагон за одржањем живота невероватно јак, сва дечица којима нос обилно цури а одбијају храну – сумњива су на бронхиолитис. Дакле, када беба веома лоше једе, а “дави се” у слузавом секрету, треба је одмах одвести на преглед.
– Када беба, која је и поред велике количине секрета била живахна, одједном “кљокне”, постане незаинтересована за околину, млитава и безвољна – треба одмах поћи за болницу. Увек када беба испољи ове симптоме, значи да нешто не ваља. У овом случају, ради се о веома исцрпљеном детету, са изузетно лошом плућном функцијом.
Како се лечи?
Лакши облици болести могу да се лече амбулантно – дакле, без пријема у болницу.
Наравно, о томе одлучује педијатар после прегледа детета. Стуб терапије су инхалације. Постоје посебни апарати – небулизатори (инхалатори), који стварају мале честице паре, у којој се налази и лек. Оне под притиском улазе у дететова плућа, па дете на најбољи начин добија неопходну терапију.
Две врсте лекова помажу код бронхиолитиса. Први су лекови који смањују стварање и нагомилавање секрета у бронхиолама, који тако ослобађају дете главног проблема – секрета. Код већих беба (обично после четвртог месеца), у инхалације могу да се укључе и лекови који шире сужене дисајне путеве – бронходилататори, а постоји и веома ефикасна комбинација ових лекова.
Показало се да инхалација сланим раствором (3% NaCl) сама по себи помаже детету да се избори са нагомиланим секретом у плућима, тако да се беба може инхалирати овим “појачаним” физиолошким раствором између инхалација са леком. Има беба која се могу САМО овим инхалацијама пепо излечити!
Тешке форме бронхиолитиса се обавезно лече у болници, а најтежи облици болести се збрињавају на одељењима интензивне терапије и неге. Срећом, то су изузетно ретке ситуације.
А компликације?
Оно чега се педијатри највише прибојавају, јесте изражено слабљење (попуштање) дисајне функције. То се стручно назива респираторна инсуфицијенција.
Она настаје када дете више није у стању да “прогура” ваздух у плућа, али ни да избаци ваздух из плућа, који тамо остаје заробљен. Ово је најтежа, али сречом и веома ретка компликација бронхиолитиса.
Да ли је бронхиолитис “ризик фактор” за настанак астме?
Један број деце има наследну (генетску) склоност ка алергијским обољењима (атопијска конституција). Зна се да код такве деце, када оболе од бронхиолитиса (нарочито у првих шест месеци живота), постоји већа могућност да касније оболе од астме.
Ако се бронхолитис понавља, тада су изгледи за развој астме већи. Овај податак је важан, јер правовременом дијагнозом астме може да се започне адекватна терапија и спрече касније компликације.
Да ли се може спречити?
Тешко је побећи од вируса, али морамо учинити све да заштитимо бебу.
Када беба стигне из породилишта, треба је максимално поштедети од посета и контаката са старијима. Чак и када прође четрдесет традиционалних дана, посете беби (током ових хладних дана) треба свести на разумну, а то значи МИНИМАЛНУ, меру. СВИМА који су болесни, треба забранити долазак у бебин дом!
Нека се љути ко нема разумевања – боље љути пријатељ, него болесна беба!
Ас. др Горан Вукомановић, педијатар
Извор: Мојпедијатар