Na našu adresu stigla je pomalo neobična pošta. Neko će je shvatiti ozbiljno, nekom će zvučati kao šala, ali smatrali smo za svoju obavezu da je objavimo.
Reč je o pesmi koju je profesorka Mašinsko saobraćajne škole u Čačku napisala, a potpisali svi profesori ove ustanove. Pesma je posvećena eksternim evaluatorima…
Dan kao bez traga…
Ne, ne vi niste iz našeg sveta, niste
Iz sfere entuzijasta od ruha čista
Koji bez mrlje u srcu i duši
Oslobađaju mlade svega što ih guši.
Ne vi niste iz sveta naše vrednoće
Niti iz sveta evaluacije ljudske čistote
Ironično ste prošetali obzorjem naše golgote
Samodopadljivo ignorišući naš socijalni nemir
Ma zašto bi to bio vaš poslovni odabir i obzir
Ma zašto bi iko delio sudbinu dece
Zašto bi neimare njihove buduće sreće
Iko uvažio i znao za duh i građu dečjeg puta
Usred toliko bezvrednih stvari gde um luta
Što vrebaju te mlade lakoverne jaganjce
Da izađu iz svoje učionice
Da bi ih nagnali u pomračionice
Bez knjiga, pesama, svoje prave istorije
Bez matiša, ingliša, nacionalne geografije
Bez davno potisnutih i nestalih uzora
Da samo otežaju a namerno ne vide nade uzorane
Nas, nas profesore što bez vode i gnojiva
Gajimo dosezanje znanja plemenitošću spojiva
Ljubavlju protkana i osmehom mladosti negovanim
Kao ostrvo nade i erudicije dostižno samo samopregornim
I čistim radom naučenim u školi, u našoj kući časti
Kući samosvesti, samodiscipline, knjiga i svestranosti.
———–
Ne, ne, ne vi niste iz našeg sveta, niste
Iz sfere entuzijasta od ruha i duha čista…
Profesori Mašinsko saobraćajne škole u Čačku