Ma koliko da često slušamo kako deca danas imaju kraći raspon pažnje, kako se ne igraju dovoljno, kako nemaju priliku da se dosađuju, a dosada rađa kreativnost, oni nekako uvek pronađu načine da nas – demantuju,
Jedan od dokaza za to je i odeljenje maturanata VIII1, OŠ ”Nata Jeličić” iz Šapca. Ove godine rastaju se od svoje razredne, Milice Prodanović i rešili su da to koliko je ona sjajna razredna razglase baš svima. Zato su zakupili bilbord i upravo to napisali.
Kontaktirali smo s Milicom da čujemo kako se ona oseća povodom ovako lepog gesta
”Razredna baš ne zna kako da se ponaša dok je obasipaju ovolikom pažnjom.” – kaže ona za sebe i dodaje da su je njeni đaci ostavili bez reči.
”Njihovu privrženost sam osećala od samog početka, ali ovo je trenutak kada moram da ispoštujem dečiju potrebu da za našu ljubav svi čuju… Oni su čarobna bića. Živahni, bučni, često neposlušni, prkosni, ali dobri. I samo imaju potrebu da budu prihvaćeni, kao i sva deca. Da ih neko čuje, da razume njihove postupke, koji možda nisu uvek ispravni, ali zaslužuju da posle svega stanemo uz njih. Ne mislim da sam činila išta posebno, samo sam bila tu. Izgradili smo iskren i otvoren odnos. Oni imaju slobodu da me pozovu kad god im je teško i nađu se u problemu. Nikada poruku u kasnim večernjim satima „razredna, imate li koji minut?“ nisam doživela kao prekovremeni rad, niti su oni tu mogućnost zloupotrebljavali. Nisam uvek imala rešenje za njihov problem, ali sam nakon nekog vremena shvatila da im to nije ni potrebno. „Rešićemo to zajedno“ je uglavnom dovoljno. Za ove četiri godine proživeli smo mnoge izazove. Sada, kada je kraj, nisam tužna, jer znam da naše prijateljstvo tek počinje.” – kazala je za Zelenu učionicu nastavnica španskog jezika Milica Prodanović.
Ili, kako je zovu njeni đaci, najbolja razredna, oslonac, motivacija i prijatelj.