Priče

„Tata, je l’ korupcija psihička bolest?“

U fioci od stola našla sam pismo iz 1998: „Hvala što si me volela kad je bilo teško voleti me.“ Sela sam na pod i zaplakala

Mama se tog jutra plačnim glasom žalila komšinici kako “nije ni htela da rodi drugo, a on navalio“. To ”drugo” što nije htela bila sam, naravno, JA.

Letovanja 70-ih i 80-ih – bez Instagrama, klima uređaja i pice bez glutena

”Rođa kupuje sinu za 18. rođendan auto?! Štono rekla moja baba, ovaj svet mora da propadne…”

Kako je jedna devojčica ostala bez svoje male sreće. I NIJEDNA velika nije je mogla zameniti

Ovo je priča o Dušici. Priča sa srećnim krajem. Sve ostale priče koje znam o Romima nisu takve

Maki se rodila u gradu gde nije bilo zime. Pamti samo toplinu, mamine vedre haljine, smeh komšinica. A onda rez.

Dve DIVNE priče o ljudskosti koje dokazuju – kao društvo se jesmo PROMENILI

Tanju sam poznavala od malena. Majka joj je bila neuka žena, domaćica. Jednom su došle kod nas, da se sklone. “Samo ćemo malo“, rekla je majka. “Dok rakija ne izlapi iz njega…“

Momo Kapor: ”Otkako znam za sebe, uvek sam živeo u najgorim vremenima, nikad u najboljim”

Jedan učitelj zamolio je učenike da na list papira napišu imena svih osoba koje ne podnose. Sutradan su u školu morali da donesu – paradajz

Nema, ne može, videćemo, biće… to je bio početak svih rečenica kojih se Ivana tako jasno seća

Sandra je bila školski primer deteta kome su sva vrata bila otvorena. Devojke pred kojom je bila svetla budućnost. Ali depresija, depresija vam je jedna lažljiva poganština…