Лични став

Парадокс 21. века – деца у центру породичног живота, а родитељи им поклањају све мање свог времена

Почео је распуст. Насиље које се десило на самом крају школске године окачено је на чивилук и чекаће нови повод да се о њему мисли

Да нема оцена без покрића, не би било потребе за варањем на матури

„Не знамо ми шта се десило, можда је наставница и заслужила батине“

„Сад смо се окупили ми, родитељи одличних ђака, да мало припретимо учитељици“

Учитељ Драган: Можда нисте знали, али код нас су коњи БОЉЕ ПЛАЋЕНИ од учитеља

Матија Бећковић: Шта остаје професору, врсном педагогу, него да најгоре прогласи најбољима?

Иди, кћери. Ако мислиш да је за тебе, иди. Када сам те добио, знао сам да ћеш отићи

„Данас ме је срамота што сам наставник. Као што ме је било срамота оног трећег и четвртог маја.“

„Стварно нисам за насиље, није смела да претуче наставницу, АЛИ…“

Ранко Рајовић: Шта морају да знају труднице и маме мале деце

„Наставниче, желимо да вас замолимо да Александру закључите петицу, макар је ником од нас не дали“

Школски психолог: Видим уморне и раздражљиве основце који морају на седми час неког изборног предмета или слободне наставне активности

„Радећи у школи нагледала сам се деце која пате и због очева и због мајки. Нема разлике. Јер насиље нема пол. Има га у хиљаду верзија“