Лични став

Да ли вас СТВАРНО још чуди што су деца овде таква каква су? Мене уопште не.

Верицу су сви волели. Али, кад Верица уђе у СВОЈУ кућу, почиње да се дешава чудо

Деца нам расту уз: пази, не веруј, склони се, бежи… Лоцирана су паметним сатићима, мобилним телефонима, без слободе. Параноја је колективна

„Рекли нам да идемо код психолога?! Шта ће мени психолог? Нека тамо треба да ми каже како да га васпитавам, је л’?“

Јована Кешански: Плаши се…

„Ваљда нас је бар мало стид“

Док ми бригу бринемо о женама с два презимена, било би лепо да се присетимо и оних безимених

Како бисмо, уз мрвицу воље, могли да решимо проблем насиља у школама

„Да бисмо приказали стање у просвети, изведимо један једноставан експеримент. Са шерпом.“

УСПРС се огласила: Или угасите школе и прекините да продајете илузију да оне постоје или дајте професорима овлашћења да раде СВОЈ посао

Једне године, мама и тата су били шворц. Тако је тата рекао: остали смо шворц за летовање. И у кућу се уселило разочарење.

Претучен је „само“ један професор. Можда се то вама никада неће десити. Али, ако се деси, да знате: бићете вест за један дан

Здравство и деца у Финској – стационари при вртићима, приватно лечење покрива већином држава, разговори с докторима трају сатима, ако је потребно

Ја бих да замолим, ако може