Лични став

Ево, већ 30 година се питам – зашто наставници ЋУТЕ? Зашто са стидом гледају деци у очи?

Данка, Данице, звездице. Чувај нас.

Не могу да ћутим. Нећу. Јер ја сам професор. Остављен ми је завет да МИСЛИМ својом главом

Често ми кажу „благо теби, какво дете имаш“! Знам ја какво дете имам. И нисам га добила на лутрији!

„Да је ишта ваљала, родила би мушко“

Професорка српског језика: Речима зарађујемо свој хлеб

Драги родитељи неуспешног детета, ваше дете је РАЗЛОГ због ког сам постала учитељица

Зашто је срамота платити учитеље?

Из угла наставнице: Докле ћемо ћутке прихватати све налоге, чак и оне очигледно наопаке?

Школа је, у оваквом друштву, као Кевин из филма „Сам у кући“

Жао ми је деце која не смеју да покисну

Чекај, како то мислиш – зашто је ћуталa?!

Кешански: Зашто децу учите разломке, а не учите их да не буду бахати?

Одакле у једном детету бес, гнев, параноја, потреба да увреди, опсује, удари?