Lični stav

„Mi nismo narod koji je učen i spreman da poštuje nasleđeno. Odričemo ga se spremno, prezrivo odbacujemo i prepuštamo se sadašnjosti“

Mit o ”loše plaćenim nastavnicima u svetu” je upravo to – MIT

Ljudska prava u svetskoj književnosti: Borba za pravdu kroz romanesknu naraciju

I šta sad ti hoćeš, zašto se buniš i dokle više ovako, pita me rođak za slavskim ručkom. Šta hoću? Hoću da mi vratite leto.

Gde su i šta rade – reprezentativni sindikati u prosveti

Znanje o dobru NIJE garancija da će čovek činiti dobro. Jer u čoveku postoje snažni unutrašnji nagoni koje racio ne može da ukroti

Većina ljudi proživi život, a ne nauči da kaže NE. ”Ne, nismo planirali goste, odmaramo se. Ne, ne mogu da ti pomognem oko seminarskog radim nešto drugo.”

Mladost koja se buni NIJE problem koji treba rešiti. Ona je NADA koju treba negovati. Ona je energija koju treba usmeriti, a ne ugušiti

”Budućnost naše dece nije samo u rukama nastavnika, već u sistemu koji im omalovažava znanje, tera ih u stado poslušnika i razgoni iz zemlje po inostranstvima”

”Šta ti fali? Imaš posao, platu, pivo ispred prodavnice, televizor i rijaliti šou…”

Šta je nama VIDOVDAN? Meni je obaveza da svoje učenike naučim ISTINI, da ih oslobodim kučine u koju su ih upleli vekovi nesrećne istorije

Jer, kad je moja majka bila dete, prema njoj su se ponašali mnogo gore. Dala mi je samo dva posto onoga što je njoj dala majka, moja bezobzirna baka

”Kako to mora biti da je bogovski osećaj, kada ostavljaš dete u vrtić i znaš da ga tamo neko voli! Ja nisam osećala da ih neko voli…”

”Spremam se da ispratim još jednu decu i ostanem sama. Pa se vratim u novi razred. U dvadeset pari novih očiju koje će me gledati sa iščekivanjem…”