Lični stav

Zamislite situaciju: Odete u školski toalet i onda se pojavi vaš snimak iz istog tog toaleta koji kruži po školi. Kako biste se osećali?

Paradoks 21. veka – deca u centru porodičnog života, a roditelji im poklanjaju sve manje svog vremena

Počeo je raspust. Nasilje koje se desilo na samom kraju školske godine okačeno je na čiviluk i čekaće novi povod da se o njemu misli

„Ne znamo mi šta se desilo, možda je nastavnica i zaslužila batine“

„Sad smo se okupili mi, roditelji odličnih đaka, da malo pripretimo učiteljici“

Učitelj Dragan: Možda niste znali, ali kod nas su konji BOLJE PLAĆENI od učitelja

Matija Bećković: Šta ostaje profesoru, vrsnom pedagogu, nego da najgore proglasi najboljima?

Idi, kćeri. Ako misliš da je za tebe, idi. Kada sam te dobio, znao sam da ćeš otići

„Danas me je sramota što sam nastavnik. Kao što me je bilo sramota onog trećeg i četvrtog maja.“

„Stvarno nisam za nasilje, nije smela da pretuče nastavnicu, ALI…“

Ranko Rajović: Šta moraju da znaju trudnice i mame male dece

„Nastavniče, želimo da vas zamolimo da Aleksandru zaključite peticu, makar je nikom od nas ne dali“

Školski psiholog: Vidim umorne i razdražljive osnovce koji moraju na sedmi čas nekog izbornog predmeta ili slobodne nastavne aktivnosti

„Radeći u školi nagledala sam se dece koja pate i zbog očeva i zbog majki. Nema razlike. Jer nasilje nema pol. Ima ga u hiljadu verzija“