Лични став

У Швајцарској су смислили Временску банку: можете скупити ”кредит” у младости, да бисте имали негу у старости

”Моја деца знају шта је родољубље. Она га не певају. Не туку се по трибинама у име његово. Не заричу се. Она га ЖИВЕ”

Наставница Биљана: Школа се поделила на 45 минута, 30 минута и релативну мањину у потпуној обустави. Дошло је време бесмислено дугих састанака, убеђивања и пребацивања

Бојана Савовић: Из свих ових несрећа коначно смо схватили да није важно само како ви васпитавате ваше дете, важно је и како други васпитавају своју децу

Снежана Олушки Влачић: ”Верујем у просвету и увек ћу. Али бити просветни радник не значи бити увек и у свему у праву”

Учили су нас да се плашимо ауторитета и слепо их слушамо. Далеко било да промислимо својом главом и родитељима или наставнику кажемо: „не, ја мислим да нисте у праву“. Каква дрскост!

Као родитељ једне гимназијалке која седам недеља није ушла у учионицу, рећи ћу вам ово

”Свима онима који се брину око заведености српске деце имам да, као мајка три сасвим солидна примерка, саопштим следеће”

Момо Капор: „Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело!”

Став наставнице: Зашто су просветни радници бесни и зашто су радници постали “нерадници”?

Наставница географије: ”Оптужујете нас да манипулишемо децом, да их терамо на улице. А истина је да су они на улице извели нас!”

Зар ово друштво ЗАИСТА мисли да му све проблеме могу решити студенти и школа?

Сјајна прича једног директора: Kако сам од једне маме у пекари научио ВИШЕ него на свим семинарима о лидерству

”Потпуну контролу над садржајем уџбеника у Србији има Министарство просвете и његова тела. Нема ту – овај или онај издавач”