Приче

Маки се родила у граду где није било зиме. Памти само топлину, мамине ведре хаљине, смех комшиница. А онда рез.

Две ДИВНЕ приче о људскости које доказују – као друштво се јесмо ПРОМЕНИЛИ

Тању сам познавала од малена. Мајка јој је била неука жена, домаћица. Једном су дошле код нас, да се склоне. “Само ћемо мало“, рекла је мајка. “Док ракија не излапи из њега…“

Момо Капор: ”Откако знам за себе, увек сам живео у најгорим временима, никад у најбољим”

Један учитељ замолио је ученике да на лист папира напишу имена свих особа које не подносе. Сутрадан су у школу морали да донесу – парадајз

Нема, не може, видећемо, биће… то је био почетак свих реченица којих се Ивана тако јасно сећа

Сандра је била школски пример детета коме су сва врата била отворена. Девојке пред којом је била светла будућност. Али депресија, депресија вам је једна лажљива поганштина…

Прича о сплаву коју СВАКО треба да прочита

– Бако, зашто кокошка носи петла кад је он већи? – Па, нека га носи кад је луда.

НЕВЕРОВАТНА прича: ”Зар смо ми стварно глупљи од инсеката?!”

Емир је био дете улице, раскрснице, дете које није имало перспективу, ничије дете. А ено га сада…

Д је код мене дошао у петом разреду. Имао је несрећу да се одраста са мајком неспремном за живот, а систем за њега није марио

Једне ноћи, учитељица је уснила сан. А у том сну, појавила се једна другачија школа

Код моје бабе, увек је све било на свом месту. Осим бабе