Приче

Божић је рођење светлости у најмрачнијем делу године. И није важно да ли сте бадњак исекли или купили. Важно је оно што је у СРЦУ

Бадњи дан и обичаји које треба знати – ножем се не сече за вечером, ништа се не износи из куће

Кад сам била мала, спрат испод нас, живела је једна тета Јока која се никад никоме није јављала…

Момо Капор: ”Уз Нову годину сам савладао најважнију лекцију у животу – самоћу”

„Тата, је л’ корупција психичка болест?“

У фиоци од стола нашла сам писмо из 1998: „Хвала што си ме волела кад је било тешко волети ме.“ Села сам на под и заплакала

Мама се тог јутра плачним гласом жалила комшиници како “није ни хтела да роди друго, а он навалио“. То ”друго” што није хтела била сам, наравно, ЈА.

Летовања 70-их и 80-их – без Инстаграма, клима уређаја и пице без глутена

”Рођа купује сину за 18. рођендан ауто?! Штоно рекла моја баба, овај свет мора да пропадне…”

Како је једна девојчица остала без своје мале среће. И НИЈЕДНА велика није је могла заменити

Ово је прича о Душици. Прича са срећним крајем. Све остале приче које знам о Ромима нису такве

Маки се родила у граду где није било зиме. Памти само топлину, мамине ведре хаљине, смех комшиница. А онда рез.

Две ДИВНЕ приче о људскости које доказују – као друштво се јесмо ПРОМЕНИЛИ

Тању сам познавала од малена. Мајка јој је била неука жена, домаћица. Једном су дошле код нас, да се склоне. “Само ћемо мало“, рекла је мајка. “Док ракија не излапи из њега…“