Priče

Emir je bio dete ulice, raskrsnice, dete koje nije imalo perspektivu, ničije dete. A eno ga sada…

D je kod mene došao u petom razredu. Imao je nesreću da se odrasta sa majkom nespremnom za život, a sistem za njega nije mario

Jedne noći, učiteljica je usnila san. A u tom snu, pojavila se jedna drugačija škola

Kod moje babe, uvek je sve bilo na svom mestu. Osim babe

Nil Gejmen: Imamo obavezu da čitamo NAGLAS našoj deci. Da im čitamo ono u čemu uživaju. Da im čitamo priče od kojih smo već umorni

Svi, dakle, imamo kapacitete da budemo dobri i osećajni. Gde ih na kraju izgubimo ili ko nam ih ugasi?

„Od varvarstva do lepote“ – kako učenici Trinaeste gimnazije menjaju svoj kraj i ceo grad

Javite Sonji…

Danas sam po drugi put videla decu s šibicama. U trošnoj kući na obroncima Zvezdare, na čijem ulazu piše Svratište

Prvog januara ona sa dna ormara vadi jednu kesu. U njoj je bela haljina i fotografija.

Momo Kapor: Izgubljene su sve vere, sem religije sticanja

Slavsko jutro. Uskoro će iz sobe, bosa i čupava, izaći unuka. Ne mogu da zamislim mesto bolje od ovog…

„Nikada se ne bih vratila u svojih 18. Ni po koju cenu. Ta tiranija trenutka koji deluje kao da je presudan, nepodnošljiva je.“

„Pa da, vi ne zapisujete recepte, sve imate na tim vašim internetima. Sutra da vam to ugase, uštipke ne biste znali da potkuvate…“