Лични став

„Наставниче, желимо да вас замолимо да Александру закључите петицу, макар је ником од нас не дали“

Школски психолог: Видим уморне и раздражљиве основце који морају на седми час неког изборног предмета или слободне наставне активности

„Радећи у школи нагледала сам се деце која пате и због очева и због мајки. Нема разлике. Јер насиље нема пол. Има га у хиљаду верзија“

Обавезна онлајн обука за наставнике који ће дежурати на завршном испиту – мора се положити „без грешке“

Да ли вас СТВАРНО још чуди што су деца овде таква каква су? Мене уопште не.

Верицу су сви волели. Али, кад Верица уђе у СВОЈУ кућу, почиње да се дешава чудо

Деца нам расту уз: пази, не веруј, склони се, бежи… Лоцирана су паметним сатићима, мобилним телефонима, без слободе. Параноја је колективна

„Рекли нам да идемо код психолога?! Шта ће мени психолог? Нека тамо треба да ми каже како да га васпитавам, је л’?“

Јована Кешански: Плаши се…

„Ваљда нас је бар мало стид“

Док ми бригу бринемо о женама с два презимена, било би лепо да се присетимо и оних безимених

Како бисмо, уз мрвицу воље, могли да решимо проблем насиља у школама

„Да бисмо приказали стање у просвети, изведимо један једноставан експеримент. Са шерпом.“

УСПРС се огласила: Или угасите школе и прекините да продајете илузију да оне постоје или дајте професорима овлашћења да раде СВОЈ посао