Lični stav

Ja sam roditelj koji deci baš nikad ne pušta „treš“ muziku, ali oni ipak znaju tutu-rutu i mitrogol

Pravo na izbor religije – sme li dete samo da odluči u šta želi da veruje?

„Nastavnice, mi smo se pomirili i svi smo sada odlični drugari!“ A roditelji?

„Dok su se deca plašila odraslih, bila su poslušnija i bolja nego ova danas“ A evo i zašto…

Druga strana norveškog roditeljstva: Kada moje dete odluči da puši marihuanu, niko ne može da ga nasilno spreči

„Ne najbolji, nego poraženi pedagog“

Nije dovoljno povećati plate nastavnicima. Da bi se obrazovni sistem oporavio potrebno je više od toga

„Svim istinskim feministkinjama, svim osvešćenim ženama, želim da poručim da je OVO tema broj jedan“

Zar deca OVO mogu s razumevanjem da uče? I hoće li se ikad ZAISTA promeniti plan i program za osnovne škole?

Ako „teraš“ učenike da se trude – roditelji će se buniti, deca će te „mrzeti“, kolege će ti reći da „smanjiš doživljaj“.

Deca su majci i osmeh i suza

„Ako JA već ne mogu da izađem s njim na kraj, morate vi u školi, to je vaš posao!“

Pamtite li „šuvarice“? (reforma obrazovanja koje se nerado sećamo)

Prof. dr Mihić: Nema opravdanja za izmicanje stolice, ali ni za nazivanje đaka pogrdnim imenima