Nije dovoljno povećati plate nastavnicima. Da bi se obrazovni sistem oporavio potrebno je više od toga

mart 17, 2023

Zadnjih meseci se uveliko piše i polemiše oko nedostatka stručnog kadra za rad u školama, u Srbiji, i činjenici da je sve manje interesovanje kandidata za upis na nastavničke fakultete. Ovogodišnji upisni rokovi na nastavničkim fakultetima potvrđuju „gorku“ istinu da u školama u Srbiji za nekoliko godina neće imati ko da radi, ili će nam decu podučavati nekompetentni i nestručni nastavnici.

Foto: Canva

Razloga za takvo stanje ima više, a najčešće se navode dugogodišnja degradacija nastavničke profesije i zakonom uništen autoritet nastavnika; sve veća prava učenika, roditelja, direktora, Ministarstva prosvete i njihovih službi i čelnika lokalnih samouprava u školama, a sve manja prava uz veće obaveze nastavnika koji su u neposrednoj nastavi sa decom; loš materijalni status prosvetnih radnika; sve veća interesovanja i usmerenja mladih ka savremenim naukama koje donose bržu i bolju zaradu, kao i veću mogućnost za rad u inostranstvu (pre svih IKT smerovi); dugogodišnje izbegavanje prepoznavanja i rešavanja navedenog problema od strane državnih institucija, pre svega MPNTR-a; indolentan odnos nastavničkih fakulteta i univerziteta prema ovom problemu, kao da se njih to ne tiče itd.

Dodatni problem predstavlja i kvalitet kandidata koji upisuju nastavničke fakultete jer da bi održali grupe i status svojih zaposlenih, u drugom ili trećem upisnom krugu fakulteti upisuju kandidate sa minimalnim brojem bodova, koji su otpali na drugim fakultetima. Iako mali broj takvih studenata završi upisani fakultet, pitanje je i oni koji uspeju u tome, koliko će svojom stručnošću i posvećenošću poslu kojim se bave doprineti uspešnom obrazovanju mladih.

Svi mogu da predaju sve!

U mnogim školama, zbog nedostatka stručnog kadra, danas već „svi mogu da predaju sve“. Tako nam matematikom decu podučava nastavnik geografije, istorije, fizike ili osoba sa završenim menadžmentom; likovno predaje nastavnik geografije ili muzičkog; fiziku nastavnik hemije ili učiteljica; informatiku osobe sa završenom školom računara ili IT kursom, kao i mnogi nastavnici drugih predmeta koji nemaju pun fond časova, a koji poseduju osnovnu informatičku pismenost, a tehniku i tehnologiju ekonomista ili svršeni muzikolog. U manjem mestu, na jugu Srbije, nastavnik fizičkog, je pored svog predmeta, predavao fiziku i hemiju u svojoj školi. Nedostatak stručnog kadra se oseća i kod mnogih drugih predmeta, kao što su hemija i strani jezici.

Studenti i penzioneri, dobro došli u škole!

U potrazi za deficitarnim kadrom, mnogi direktori škola, u većim gradovima, su primorani da, za potrebe nastave, angažuju nekog od studenata završnih godina strukovnih fakulteta, dok oni srećniji uspevaju da ubede nastavnike koji odlaze u penziju da nastave sa radom po ugovoru o delu. Mnogi, nemoćni da nađu stručnu zamenu, kako nastava ne bi trpela, zapošljavaju nestručna lica, koristeći član zakona koji kaže da „Ukoliko škola ne može da nađe neko stručno lice, može da angažuje lice koje ne ispunjava uslove do 60 dana ili do preuzimanja sa liste tehnoloških viškova“.

NAT u inat!

Pored Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje utvrđuje i vodi politiku u svom resoru uračunavajući i politiku obrazovanja nastavnog kadra na visokoškolskim ustanovama, bitnu ulogu u tom segmentu ima i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Nacionalno akreditaciono telo (NAT), odnosno Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju koje obrazuje Vlada RS.

Koliko Nacionalno akreditaciono telo utiče na buduće školovanje nastavnog kadra i uopšteno opstanak pojedinih programa i nastavnih predmeta u osnovnoj školi govori i sledeći primer.

Predmeti tehnika i tehnologija i informatika i računarstvo poslednjih decenija prolaze kroz kontinuirane reformske promene koje prirodno proističu iz brzog tempa tehničko tehnološkog razvoja. To su brze promene koje pored inoviranja programa nastave i učenja i stručnog usavršavanja nastavnika podrazumevaju i usklađivanje programa strukovnih studija na fakultetima koji obrazuju buduće nastavnike tehnike i informatike sa dugoročnim potrebama u školama. Tehnički fakulteti u Čačku i Zrenjaninu, pored Pedagoškog fakulteta u Vranju u nešto manjem obimu, jedini su fakulteti u Srbiji koji su školovali nastavni kadar za izvođenje nastave tehnike i tehnologije i informatike (PMF školuje nastavnike matematike i informatike). U prošloj godini akreditacije na visokoškolskim ustanovama, Tehnički fakultet u Čačku nije ušao u proces akreditacije za studijski program profesora tehnike i tehnologije i informatike jer se za taj obrazovni profil zadnjih nekoliko godina prijavljivao veoma mali broj budućih studenata, dok je Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, podneo dokumentaciju za akreditaciju programa Master akademskih studija – Informatika, tehnika i tehnologija u obrazovanju, koji je odbijen. Kako je zadnjih godina primetan veliki nedostatak stručnog kadra za izvođenje nastave tehnike i tehnologije i informatike, odbijanjem akreditacije ovog jedinog studijskog master programa, ove predmete, za koju godinu, neće imati ko da predaje. Odbijanje ove akreditacije i ne treba da čudi, ako znamo da u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) navedene akreditacije, od 15 članova samo troje se mogu koliko-toliko smatrati kompetentnim za navedene oblasti, od ostalih tu su: hirurg, ginekolog, specijalista kliničke biohemije, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, ekonomista, prof. Filološkog fakulteta itd. Postavlja se pitanje: Po kojim kriterijumima Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela imenuje članove Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), ili to uopšte nije bitno, pošto ista skoro uvek samo prepiše i potvrdi mišljenje Recenzentske komisije, čiji predsednik je u navedenom slučaju profesor konkurentskog fakulteta.

Kako dalje, a da ne bude isto ili gore?

Uzroci i posledice ovakvog stanja sa školovanjem budućeg nastavnog kadra su godinama ponavljani i dobro poznati. O mogućnostima prevazilaženja nastale situacije oko nedostatka nastavnog kadra bilo je više predloga mera koje treba preduzeti, uglavnom od strane pojedinaca, sindikata, nastavničkih udruženja itd. 

Ovih dana je i Nacionalni prosvetni savet o tome raspravljao na molbu ministra prosvete Branka Ružića. Oglasili su se i direktori srednjih škola, kao i sedam fakulteta Beogradskog univerziteta koji školuju nastavni kadar. 

U ovom tekstu biće izneta sublimacija već poznatih predloga mera za prevazilaženje nastale situacije, kao i nekih novih ideja koje sam priložio na pomenutoj sednici NPS-a.

Kako je glavni izgovor kandidata za izbegavanje upisa na nastavničke fakultete male plate u prosveti, Vlada RS zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom finansija pod hitno treba da donese odluku o većem izdvajanju sredstava za prosvetu i platformu o planskom i značajnom povećanju primanja prosvetnih radnika. Pored većeg državnog izdvajanja za prosvetu, ispitati mogućnost konkurisanja kod pristupnih fondova EU za dobijanje bespovratnih namenskih sredstava isključivo za podizanje standarda prosvetnih radnika, kako je to inače urađeno u Bugarskoj.

Obezbediti tzv. „kadrovske stanove“ za prosvetne radnike koji zasnuju stalni radni odnos u prosveti ili, ukoliko je to preskupo za državu,  omogućiti im dodatne olakšice za rešavanje stambenog pitanja, npr. povoljne kredite uz bespovratnu uplatu učešća za isti u visini četvrtine od vrednosti stana.

Rasteretiti nastavnike od suvišnih administrativnih zahteva, kao i preduzeti određene promotivne i zakonske mere s ciljem poboljšanja ugleda nastavničke/profesorske profesije. 

Obavezati Ministarstvo prosvete da prikupi podatke od škola i napravi detaljnu analizu o broju nastavnika koji imaju odgovarajuću stručnu spremu za posao koji obavljaju kod predmeta koji nedostaju školama (po predmetima), broju nastavnika koji rade u školama, a nemaju odgovarajuću stručnu spremu za taj posao (po predmetima), i broju nastavnika koji u sledećih pet godina odlazi u penziju (po predmetima). Na osnovu te urađene analize, obavezati lokalne samouprave da stipendiraju mlade koji se odluče da upišu nastavničke smerove na fakultetima.

Svi studenti koji upišu neki od nastavničkih smerova treba da dobiju stipendije, besplatan smeštaj u studentskim domovima, kao i obezbeđen posao po završetku studija uz obavezu da po završetku studiranja rade u školama u određenom vremenskom periodu.

Studente koji studiraju nastavničke smerove treba osloboditi plaćanja školarine, a država fakultetima treba da refundira te troškove.

Fakultetima koji školuju nastavni kadar koji je deficitaran, dodeliti poseban status za te katedre, kao što su donošenje rešenja o odobravanju akreditacije po skraćenom postupku i besplatnu akreditaciju za te smerove.

U nekom prelaznom periodu, od nekoliko godina, treba razmotriti mogućnost da fakulteti izrade skraćene programe studiranja na deficitarnim nastavničkim smerovima, što podrazumeva smanjen ukupan broj ispita i vreme studiranja za jednu godinu.

Obezbediti mogućnost prekvalifikacije fakultetski obrazovanim osobama koji žele da rade u školama, na nastavničkim fakultetima.

Umesto zaključka!

Pored fakulteta u Beogradu, neophodno je oglašavanje i ostalih fakulteta u Srbiji koji školuju nastavnički kadar, kao i svih relevantnih institucija i udruženja u državi, po ovom pitanju, i to: Srpske akademije nauka, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Saveta univerziteta, Udruženja roditelja i dr. Samo zajedničkim delovanjem svih navedenih institucija i udruženja moguće je sprečiti totalni sunovrat Srpske prosvete i Srpskog školstva.

Mere za prevazilaženje nedostatka stručnog kadra za rad u školama biće donete, neke će biti i realizovane, ali sve će to biti uzalud ako se prosvetnim radnicima ne omogući da samostalno rade posao za koji su se školovali, bez tutorstva i pritisaka sa strane,  bez suvišne administracije, bez svakodnevne promene propisa koji im nameću dodatne obaveze, bez suvišnih prava roditelja i učenika, bez suvišnih inspekcija i nadzora, kako bi se maksimalno posvetili nastavi i učenicima i na taj način nastavničkoj profesiji vratili izgubljeni autoritet, a učenicima adekvatno znanje.

Autor: Prof. Zoran D. Lapčević,

član Nacionalnog prosvetnog saveta,

Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


3 komentara na "Nije dovoljno povećati plate nastavnicima. Da bi se obrazovni sistem oporavio potrebno je više od toga

  1. Neša kaže:

    Postoji u prosveti još jedan problem koji niko ne pominje a to je nenastavno osoblje.
    1. Tetkice u školi nemaju ni minimalac jer je za taj posao propisana kao dovoljna osnovna škola. Minimalac pdrazumeva 4ti stepen. U Beogradu grad dotira do minimalca neznam kako je u drugim mestima. Tetkice u školama su uglavnom u poznim godinama sa raznim hroničnim bolestima. Naći mlađu sposobnu ženu za ovu platu je nemoguće. Posao je zahtevan. Higijena, održavanje dvorišta ako ga ima, a van Beograda su često velika. One su i kuriri i svašta još.
    2. Domari isto minimalac. Posao u nekim starim školama veoma zahtevan. Traži stari tip majstora koji znaju sve a takvih je sve manje. Struja voda, bravarija,stolarija, košenje trave. Danas i montaže nameštaja, projektra, interaktivnih tabli. Protivpožarni kurs, licenca. Po manjim mestima loženje, održavanje grejanja.
    1. U vreme kada je u školama bilo par kompjutera, ADSL, kopir, štampač propisao da je za majstora održavanja IT mreže dovoljna srednja škola i kurs. Danas treba naći nekog ko će održavati u nekim školama stotine uređaja za minimalac. Profesori traže da im se instaliraju razni programi za nastavu i oni to rade. Problem je što neznam ni jednu školu koja ima legalne softvere od Vindovsa pa na dalje.
    Na minimalcu su i administrativni radnici u sekretarijatu i računovodstvu. Što je smešno na obim posla i papirologiju koja se svaki dan uvećava.
    Sekretar škole i šef računovodstva imaju platu kao profesori.
    Ako na tim pozicijama nisu stariji radnici pred penzijom onda je problem. Mlađima je to samo usputni posao dok ne nađu bolje plaćen i sa mogućnošću napredovanja. Menjaju se kao na traci. Ne stignu ni da nauče ove specifične poslove i propise koji važe za škole. Iza sebe ostavljaju greške koje se često kasno otkriju.
    Sekretar škole je pravnik. Zbog neiskustva ili slabog autoriteta u odnosu na direktora i rukovodstva škole dolazi recimo do toga da u disciplinskim postupcima zbog proceduralnih grešaka nastaju problemi.
    Moj zaključak
    Sa ovim platama uskoro nećemo imati ko da održava škole a i higijena i tehnička ispranost je važna. Srazmerno kvadraturi i broju đaka treba i povećati broj tehničkog osoblja i administracije.

  2. Velja kaže:

    Godinama drzava i sindikati prosvete unistavaju obrazovanje. Prosveta treba da je temelj drzave a trenutno je duboko u suterenu kada ce da izdaje niko ne zna ja mislim nikada. Propala prosveta propala drzava

  3. Marijana kaže:

    Hvala Vam gospodine Lapčeviću što ste napisali ovaj tekst!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama