Lični stav

Hoćemo li IŠTA sačuvati, mili moji?

„Naša škola je već godinama bolesna, a sada je u terminalnoj fazi. To znaju svi koji u njoj rade, znaju deca koja uče i njihovi roditelji“

Pedagog: Šta je moglo da natera dete da nožem napadne svoju vršnjakinju

„Mogla si se i VIŠE potruditi, nije svaka petica ista“

Moja ćerka odselila se iz Srbije kako bi nastavila školovanje. Svima koji me pitaju plačem li svaki dan odgovaram: „A zašto bih, pobogu, PLAKALA?“

Dok mi u Zdravitas unosimo podatke o težini, deci U ŠKOLAMA prodaju gazirana pića, pice, gumene ušećerene bombone… Vidi li neko šta je STVARNO problem?

E pa, preselo mi. Ceo život grč!

Nastavnica Biljana o drugačijoj deci: Kod njih sam videla DUBOKU bol, nesrazmernu godinama i ničim zasluženu

Vremenom, Nina je shvatila da živi u dvorcu sa devet zaključanih soba. Ona nije bila hrabra. Bila je POSLUŠNA

Pominje li iko sekretare obrazovnih ustanova i zašto ne?

Prof. Biljana Vasić: „Prosveta je kamenčić u udobnoj cipeli sveopšteg nemanja svesti. A kad ti se kamen ispreči na putu, ti ga šutneš“

„Nikoga ne zanima kako izgleda radni dan nastavnika dok traje školska godina. Svi samo vide RASPUST“

Snežana Romandić: Roditelji koji odlaze direktoru da se žale, najčešće su isti oni koji izgovaraju tu čuvenu rečenicu „Znate li vi KO SAM JA?“

Moja majka – žena koja je kuću držala kao nemački vojni internat u kome mi pitomci imamo obaveze i dužnosti, a prava su dolazila naknadno