Некима је први разред одмах иза угла. Деца, а посебно родитељи, често стрепе на помисао ко ће их водити том стазом званом школовање.
Да ли ће учитељица или учитељ испунити њихова очекивања, у многоме зависи, не само од самих педагога, већ од тога шта се од њих очекује.
Често чујемо да је јако важно изабрати доброг учитеља за своје дете. Али, да ли сви имамо исту представу о томе ко је то? Свако дете расте у различитом окружењу. Од ставова родитеља и њиховог односа према животу и обавезама, зависи и дечије размишљање у том правцу. Колико је породици битно образовање детета, као и његово осамостаљивање у животу, можемо видети и из поимања појма одговарајућег учитеља за њихово дете. Некада родитељи, на жалост, очекују да све евентуалне пропусте у васпитању њихове деце, исправе учитељи. Није необично чути: „Учитељица ће те довести у ред. Чик да видим да њој тако одговараш.“ Ове реченице су јако погубне за децу. Код њих стварају слику школе у којој ће им све бити забрањено и где престаје сваки безбрижни тренутак. Са таквом поставком ствари, дете неће прихватити учитеља као свог пријатеља и особу која ће му помоћи да што безболније прихвати промене. Искрено верујем да учитељи по мери овог типа родитеља, не постоје.
Кога најчешће подразумевамо под строгим учитељем, такође је релативна ствар. Мислим да се некада, погрешно, поставља знак једнакости између строгог и доследног учитеља. Под доследан учитељ подразумевам педагога који уме да постави границе, даје све од себе да дете што боље научи да се сналази у школском окружењу и са школским обавезама. Са децом разговара на начин да поштује њихово мишљење, али у исто време очекује да и они умеју да поштују туђе. Пружа им могућност да открију своја истересовања и подстиче их у томе. Својим поступцима и односом према ђацима гради свој ауторитет.
У разговору са Ђином Узелац, педагошкињом ОШ „Младост“ из Новог Београда, сазнала сам да се приликом уписа детета у први разред, родитељи руководе претходно стеченим личним искуством из периода школовања старијег детета или препорукама познаника и пријатеља. Најчешће особине које истичу као пожељне за избор учитеља су: добра организованост у раду, емоционална топлина и сигурност, љубазност и веселост у комуникацији, креативност и праведност. Пожељни педагошки такт који поседују бирани учитељи изражава се у спретној примени поштовања и захтева, поверења и контроле, одобравања и забране. Омиљени стил педагошког вођења одељења је демократски.
Сензибилитет детета је у директној вези са типом учитеља који им одговара. Некој деци одговарају особе које су опуштеније, тише, ненаметљиве, док другом типу деце одговарају енергичне, брзе, отворене особе. У сваком случају, деца се по природи радују школском дружењу и активностима. Трудим се да мислим да свако од нас учитеља има у себи изражену жељу да детету пружи прилику да се развија на најбољи начин.
Драги родитељи, универзални, идеални избор учитеља не постоји јер су и учитељи само људи. Ипак, познајем велики број дивних, вредних, креативних колега широм Србије који ће вам, сигурна сам, ако им дате шансу и покажете добру вољу, показати да су они ти који ће вашем детету улепшати први сусрет са школом. Тада ћете схватити да су баш они били прави избор!
Извор: Школски портал