Мобилни телефони још не могу да васпитавају децу, али би чет-ботови могли да „преваспитају“ образовање.
Бивши министар просвете Срђан Вербић каже за РТС да нема опасности да ће због чет-ботова систем образовања бити промењен на брзину и да су много веће шансе да школско образовање постане ирелевантно уколико се не буде мењало.
Зашто очекивати од ученика да у школи не користе мобилне телефоне, а користе их професори приликом рада, поставља питање Бојана Јандрић, професорка српског језика у Рачунарској гимназији.
У Њујорку је забрањено коришћење чет-ботова у школама, забрањују га универзитети у Индији и Европи, „протерују“ га највеће банке Волстрита. Ниједна забрана, међутим, није изоловано острво.
Ако и сами желите да проћаскате с вештачком интелигенцијом, то можете овде https://chat.openai.com/chat. Говори наш језик, врло је љубазна и можете је питати било шта.
Уколико чет-ботови постану опште прихваћена „играчка“, поставља се питање у ком ће правцу ићи образовање у Србији и, можда више од тога, какво нам је образовање потребно.
Бивши министар просвете, а сада професор на ФЕФА факултету, Срђан Вербић, који је докторирао на вештачкој интелигенцији, каже за Интернет портал РТС-а да би чет-ботови могли да помогну, пре свега, при учењу писања у разним формама, учењу комуникације на страном језику и сагледавању текста из различитих углова. „Уколико то нису вештине које се заиста развијају у школи, онда комуникација са чет-ботом не може много да помогне“, истиче Вербић.
Срђан Вербић: Кључни елемент у промени мотивације начин оцењивања
Вербић, међутим, наглашава да нема опасности да ће систем образовања бити промењен на брзину и да су много веће шансе да школско образовање постане ирелевантно уколико се не буде мењало.
„Правац је јасан, аутоматизација свега што радимо. Не кажем да је то баш оно што желимо, али је свакако оно што се догађа. Ми не треба да се такмичимо са машинама у ономе што раде боље од нас, већ треба да развијамо компетенције које нас чине другачијима од вештачки интелигентних машина као што су нпр. критичко мишљење, свест о општем добру или емпатија. Развијање тих компетенција је правац у ком образовање мора да иде“, каже Вербић.
На питање могу ли чет-ботови да помогну да учење буде више сазнајно него репродуктивно, Вербић каже да је врло важно да ученици буду на прави начин мотивисани за коришћење чет-ботова и да је кључни елемент у промени мотивације – начин оцењивања.
„Ако је мотивација само да испуне форму, да ураде домаћи и одговоре на питања, онда ће их само тако и користити. Поента је да технологију користе за учење, да истраже тему и сазнају више. Кључни елемент у промени мотивације је начин оцењивања. Не треба оценом награђивати пуко испуњавање форме и репродукцију градива и не треба оцењивати домаће задатке. Домаћи задаци постоје да би се вежбале нове вештине и продубљивало знање, а не да буду део оцене“, истиче Вербић.
Наводи пример калкулатора, за који каже да је једна од тих иновација чија је употреба деценијама забрањивана у школама, иако је њена употреба у послу постала неизбежна.
„Слично ће бити и са чет-ботовима. Видећемо вероватно како их програмери користе да брзо направе костур траженог програма, књижевници да разбију креативну блокаду или копирајтери да направе више верзија свог текста. За то време ће вероватно у већини школа чет-ботови бити забрањени. Надам се да грешим и да ће могућности учења свима бити важније од потребе да се оцењује рутина“, указује Вербић.
„Човечанство засновано на преписивању“
Бојана Јањић, професорка српског језика у Рачунарској гимназији, каже да ако допустимо ђацима да користе интернет за писање састава из српског језика, то не мора нужно да значи да ће ђаци некритички преписивати.
За положај уметности важна људска, а не вештачка интелигенција
Бојана Јањић каже да ако чет-ботови постану, као што неки упућенији људи сматрају, уобичајени додатак професорским алатима, то значи да ће бити употребљавани на свим пољима, па и у настави књижевности.
„Не сматрам да је књижевност, или уметност угрожена појавом вештачке интелигенције, без обзира на то што постоје разне апликације које продукују слике, текстове, песме, мелодије које имитирају уметничка дела. У том смислу, мислим да нам будућност наставе књижевности зависи од положаја књижевности у друштву, а она се не вреднује (баш као ни уметност) у свим моделима друштва подједнако. Али, за друштва у којима је уметност неважна, запостављена или напросто – непожељна није крива вештачка интелигенција, крива је – људска интелигенција“, наглашава Јањићева.
„Човечанство је засновано на преписивању. Ми читамо радове наших предака, обогаћујемо их и пишемо своје радове које ће наши потомци читати и обогаћивати. Дакле, преписујемо зато да не бисмо морали све увек да почињемо из почетка и да не бисмо сви морали да будемо генији попут Њутна, Ајнштајна или Аристотела – они су огроман посао већ урадили за нас“, наводи Јањићева.
С друге стране, каже, то је врло моћан алат за синтезу знања разноразних области.
„На пример, уколико бисмо желели да ученици самостално истражују контекст неког књижевног дела, могли бисмо их упутити да у своје претраге укључе и чет, јер њему могу да поставе питања као што би постављали наставницима“, додаје Јањићева.
Као највећи ризик види немогућност обухватање целине и способност да се уочавају и продубљују везе међу појмовима који су већ познати – ако се ослонимо на вештачку интелигенцију да уместо нас тумачи и анализира књижевност, вероватно ризикујемо да останемо без читавог низа аналитичких способности, каже Јањићева.
На питање да ли би чет-ботови могли да угрозе позицију наставника, Јањићева каже да чет-бот, мобилни телефон, рачунар, робот или било који алат не може да замени било које људско биће, па ни наставника.
„То је као да се питамо може ли чет-бот да замени родитеља, ментора или пријатеља – напросто, људи су много више од процеса размишљања и много више од суме свог знања и искуства. Не осећам се угрожено ни као наставник, ни као професионалац, ни као ауторитет због појаве чет-ботова. Улога наставника је да мења однос према технологији, да је промисли, да помогне својим ученицима да и они критички промишљају технологију и себе у односу на технологију, своје место у свету и да буду сигурније, самосталније особе“, додаје Јањићева.
Забаве ради, наша мала редакција поставила је Open AI систему неколико задатака са Општинског такмичења из математике за основце. Чет-бот није тачно урадио – ниједан.
Увидом у решења ових задатака, установили смо да ниједан није тачно урађен. Да ли је реч о томе да овај систем још не ради добро на српском језику или треба још пуно да учи да би прошао на Општинском такмичењу из математике у Србији, тек, делује да нема бојазни за наставнике да ће њихови ђаци домаће задатке моћи да препусте апликацијама. Бар још неко време.
Аутор: РТС/Зелена учионица