Mobilni telefoni još ne mogu da vaspitavaju decu, ali bi čet-botovi mogli da „prevaspitaju“ obrazovanje.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže za RTS da nema opasnosti da će zbog čet-botova sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo.
Zašto očekivati od učenika da u školi ne koriste mobilne telefone, a koriste ih profesori prilikom rada, postavlja pitanje Bojana Jandrić, profesorka srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji.
U Njujorku je zabranjeno korišćenje čet-botova u školama, zabranjuju ga univerziteti u Indiji i Evropi, „proteruju“ ga najveće banke Volstrita. Nijedna zabrana, međutim, nije izolovano ostrvo.
Ako i sami želite da proćaskate s veštačkom inteligencijom, to možete ovde https://chat.openai.com/chat. Govori naš jezik, vrlo je ljubazna i možete je pitati bilo šta.
Ukoliko čet-botovi postanu opšte prihvaćena „igračka“, postavlja se pitanje u kom će pravcu ići obrazovanje u Srbiji i, možda više od toga, kakvo nam je obrazovanje potrebno.
Bivši ministar prosvete, a sada profesor na FEFA fakultetu, Srđan Verbić, koji je doktorirao na veštačkoj inteligenciji, kaže za Internet portal RTS-a da bi čet-botovi mogli da pomognu, pre svega, pri učenju pisanja u raznim formama, učenju komunikacije na stranom jeziku i sagledavanju teksta iz različitih uglova. „Ukoliko to nisu veštine koje se zaista razvijaju u školi, onda komunikacija sa čet-botom ne može mnogo da pomogne“, ističe Verbić.
Srđan Verbić: Ključni element u promeni motivacije način ocenjivanja
Verbić, međutim, naglašava da nema opasnosti da će sistem obrazovanja biti promenjen na brzinu i da su mnogo veće šanse da školsko obrazovanje postane irelevantno ukoliko se ne bude menjalo.
„Pravac je jasan, automatizacija svega što radimo. Ne kažem da je to baš ono što želimo, ali je svakako ono što se događa. Mi ne treba da se takmičimo sa mašinama u onome što rade bolje od nas, već treba da razvijamo kompetencije koje nas čine drugačijima od veštački inteligentnih mašina kao što su npr. kritičko mišljenje, svest o opštem dobru ili empatija. Razvijanje tih kompetencija je pravac u kom obrazovanje mora da ide“, kaže Verbić.
Na pitanje mogu li čet-botovi da pomognu da učenje bude više saznajno nego reproduktivno, Verbić kaže da je vrlo važno da učenici budu na pravi način motivisani za korišćenje čet-botova i da je ključni element u promeni motivacije – način ocenjivanja.
„Ako je motivacija samo da ispune formu, da urade domaći i odgovore na pitanja, onda će ih samo tako i koristiti. Poenta je da tehnologiju koriste za učenje, da istraže temu i saznaju više. Ključni element u promeni motivacije je način ocenjivanja. Ne treba ocenom nagrađivati puko ispunjavanje forme i reprodukciju gradiva i ne treba ocenjivati domaće zadatke. Domaći zadaci postoje da bi se vežbale nove veštine i produbljivalo znanje, a ne da budu deo ocene“, ističe Verbić.
Navodi primer kalkulatora, za koji kaže da je jedna od tih inovacija čija je upotreba decenijama zabranjivana u školama, iako je njena upotreba u poslu postala neizbežna.
„Slično će biti i sa čet-botovima. Videćemo verovatno kako ih programeri koriste da brzo naprave kostur traženog programa, književnici da razbiju kreativnu blokadu ili kopirajteri da naprave više verzija svog teksta. Za to vreme će verovatno u većini škola čet-botovi biti zabranjeni. Nadam se da grešim i da će mogućnosti učenja svima biti važnije od potrebe da se ocenjuje rutina“, ukazuje Verbić.
„Čovečanstvo zasnovano na prepisivanju“
Bojana Janjić, profesorka srpskog jezika u Računarskoj gimnaziji, kaže da ako dopustimo đacima da koriste internet za pisanje sastava iz srpskog jezika, to ne mora nužno da znači da će đaci nekritički prepisivati.
Za položaj umetnosti važna ljudska, a ne veštačka inteligencija
Bojana Janjić kaže da ako čet-botovi postanu, kao što neki upućeniji ljudi smatraju, uobičajeni dodatak profesorskim alatima, to znači da će biti upotrebljavani na svim poljima, pa i u nastavi književnosti.
„Ne smatram da je književnost, ili umetnost ugrožena pojavom veštačke inteligencije, bez obzira na to što postoje razne aplikacije koje produkuju slike, tekstove, pesme, melodije koje imitiraju umetnička dela. U tom smislu, mislim da nam budućnost nastave književnosti zavisi od položaja književnosti u društvu, a ona se ne vrednuje (baš kao ni umetnost) u svim modelima društva podjednako. Ali, za društva u kojima je umetnost nevažna, zapostavljena ili naprosto – nepoželjna nije kriva veštačka inteligencija, kriva je – ljudska inteligencija“, naglašava Janjićeva.
„Čovečanstvo je zasnovano na prepisivanju. Mi čitamo radove naših predaka, obogaćujemo ih i pišemo svoje radove koje će naši potomci čitati i obogaćivati. Dakle, prepisujemo zato da ne bismo morali sve uvek da počinjemo iz početka i da ne bismo svi morali da budemo geniji poput Njutna, Ajnštajna ili Aristotela – oni su ogroman posao već uradili za nas“, navodi Janjićeva.
S druge strane, kaže, to je vrlo moćan alat za sintezu znanja raznoraznih oblasti.
„Na primer, ukoliko bismo želeli da učenici samostalno istražuju kontekst nekog književnog dela, mogli bismo ih uputiti da u svoje pretrage uključe i čet, jer njemu mogu da postave pitanja kao što bi postavljali nastavnicima“, dodaje Janjićeva.
Kao najveći rizik vidi nemogućnost obuhvatanje celine i sposobnost da se uočavaju i produbljuju veze među pojmovima koji su već poznati – ako se oslonimo na veštačku inteligenciju da umesto nas tumači i analizira književnost, verovatno rizikujemo da ostanemo bez čitavog niza analitičkih sposobnosti, kaže Janjićeva.
Na pitanje da li bi čet-botovi mogli da ugroze poziciju nastavnika, Janjićeva kaže da čet-bot, mobilni telefon, računar, robot ili bilo koji alat ne može da zameni bilo koje ljudsko biće, pa ni nastavnika.
„To je kao da se pitamo može li čet-bot da zameni roditelja, mentora ili prijatelja – naprosto, ljudi su mnogo više od procesa razmišljanja i mnogo više od sume svog znanja i iskustva. Ne osećam se ugroženo ni kao nastavnik, ni kao profesionalac, ni kao autoritet zbog pojave čet-botova. Uloga nastavnika je da menja odnos prema tehnologiji, da je promisli, da pomogne svojim učenicima da i oni kritički promišljaju tehnologiju i sebe u odnosu na tehnologiju, svoje mesto u svetu i da budu sigurnije, samostalnije osobe“, dodaje Janjićeva.
Zabave radi, naša mala redakcija postavila je Open AI sistemu nekoliko zadataka sa Opštinskog takmičenja iz matematike za osnovce. Čet-bot nije tačno uradio – nijedan.
Uvidom u rešenja ovih zadataka, ustanovili smo da nijedan nije tačno urađen. Da li je reč o tome da ovaj sistem još ne radi dobro na srpskom jeziku ili treba još puno da uči da bi prošao na Opštinskom takmičenju iz matematike u Srbiji, tek, deluje da nema bojazni za nastavnike da će njihovi đaci domaće zadatke moći da prepuste aplikacijama. Bar još neko vreme.
Autor: RTS/Zelena učionica