ЧЕТИРИ правила социјалног психолога о коришћењу телефона код деце – НЕМА паметних телефона пре 14, ни друштвених мрежа пре 16. године

Foto: jonathanhaidt.com

Џонатан Хеидт је социјални психолог, универзитетски професор и аутор неколико књига. Недавно је говорио на фестивалу „Будућност свега“ у организацији Wall Street Journal-a и том приликом истакао је четири правила за увођење мобилних телефона у живот деце.

Био је јасан и прецизан, а верујемо да се оно што је рекао многим родитељима неће допасти.

4 правила Џонатана Хеидта

1. НЕМА паметних телефона пре 14. године

Купите детету телефон слободно. Али обичан. Са тастатуром и малим екраном. Тако ће моћи да вам се јави, пошаље поруку, моћи ћете да се чујете.

„Детету се не даје интернет да носи у џепу, тако да га потпуни незнанци могу лоцирати и пронаћи, и тако да могу видети милионе застрашујућих ствари за које ни издалека нису спремни. То се детету не даје да носи свуда са собом.“

2. Нема друштвених мрежа пре 16. године

Овога су чак и мало већа деца свесна.

„То ће вам рећи и осамнаестогодишњаци. Сад би дали све да друштвене мреже нису постојале пре пет година, кад нису били довољно зрели. Али сад су заглављени са оним информацијама о себи које, да могу да врате време, никад не би поделили. Једноставно, немојте дозволити да вам деца пубертет живе на друштвеним мрежама. То је изузетно рањиво доба“

3. Школе БЕЗ телефона

Замислите, сви ви који сте школу завршавали пре интернета, замислите да она сад има ново правило. Можете од куће да понесете ТВ, своју воки-токи, видео-рекордер и да све то ставите на сто и користите док наставник говори.

„Звучи потпуно сулудо, зар не? Али ми смо управо то урадили. Свака школа која деци дозвољава да доносе телефоне, управо то ради. Сви имају правило да нема телефона током наставе, али деца их онда само ваде кришом, скролују и гледају клипове. Зато нам требају школе без телефона.“

4. Више самосталности, слободне игре и ОДГОВОРНОСТИ у реалном животу

Баш као што су сви имали тамо до краја деведесетих.

„Не може и не треба да буде ту одрасла особа која ће их непрекидно надгледати, све док не крену на факултет.“

Да ли се слажете са овим правилима?