Deca su mali ljudi, sa svojim željama, prioritetima, osećanjima, pa nije teško razumeti to što, vrlo često, neće postupati onako kako mi smatramo da bi bilo najbolje. Pored svih ostalih izazova koje roditeljstvo donosi, ovo može biti prilično frustrirajuće. I naša prva reakcija često je – vikanje.
S druge strane, kad vičete na decu, iako to otpušta vaš bes i pomaže da se osetite smirenije, nikom nije korisno kad se to dogodi. Mnogo je studija pokazalo da je redovno vikanje na decu izvor jednako velike emocionalne štete, kao i telesna kazna. A kao da sve to nije dovoljno, tu je i činjenica da vikanje na decu neće učiniti da oni postanu bolji. Naprotiv, moglo bi se desiti da se ponašanje dodatno pogorša.
A kad uspemo da pobedimo sebe i prestanemo da vičemo, desi se toliko toga dobrog. Samo ako smo dovoljno istrajni. Evo šta će se promeniti.
1. Vaše dete će slušati pažljivije
Kad vičemo, umesto pokušaja da razumemo šta se sa detetom dešava, mi ih zapravo teramo da se zatvore. I ne samo to. Vičući na decu, umesto da im pomognete da iz situacije u kojoj su se našli nešto nauče, vi ih zastrašujete kako bi bili poslušni. Kao rezultat, oni će MOŽDA raditi ono što ste od njih tražili, ali usput neće ništa naučiti, osim da roditelje treba slušati kad viču.
2. Dete će vam više verovati
Često vikanje sasvim sigurno slabi povezanost između roditelja i dece. Razmislite. Kako biste mogli biti povezani s nekim ko viče na vas gotovo svakog dana? To je, zapravo, najbrži način da uništite vezu sa svojim detetom. Jer, ne zaboravite, za tu povezanost između roditelja i deteta, za poverenje koje se gaji u tom odnosu, odgovoran je isključivo roditelj. A ako taj roditelj redovno viče, njegova deca imaće problem da uspostave poverenje u bilo kom odnosu u detinjstvu, a možda i kasnije u životu.
3. Osećaćete se kao bolji roditelj
Jeste li se ikad izvikali na dete i posle toga se osećali dobro? Ili, još bolje pitanje: Da li ste se ikad izvikali na dete i posle toga osećali kao da ste postigli nešto dobro? Odgovor je verovatno ne, jer duboko u sebi, čak i oni koji to ne žele da priznaju, znaju da je vikanje loš vaspitni metod.
4. Cela porodica funkcionisaće bolje
Kada prestanete da vičete i počnete da svom detetu pristupate na drugačiji način, klima u celoj porodici se menja. Vikanje kao navika i deo svakodnevice ne donosi ništa dobro. I kad ono nestane, porodica može samo da raste i gradi lepši i bolji odnos.
I pre nego što kažete kako sve to u teoriji lepo zvuči, ali je u praksi teško izvodljivo, moramo da napomenemo: naravno da vikanje ne može da nestane kao čarobnim štapićem „ugašeno“. Mi smo ljudska bića i dešavaće se da emocije nadvladaju razum. Poenta je samo u tome da se učimo samokontroli i da se iz dana u dan trudimo da u svojoj porodici gradimo zdrave odnose.