Хтела сам овај пост да напишем недељу дана после порођаја, али сам тада схватила да не знам ништа. И оно што сам знала пре сам заборавила. Онда после две недеље, опет ништа… Три, четири… И онда сам рекла – ОК, да видимо да ли сам заправо ишта научила током првих месец дана и, ако нисам, да ли ћу икад. Нисам. И даље немам појма. ОК, једино ми је мало јасније како се држи беба (што није тешко боље знати, јер сам ноћ пред порођај гуглала како се то ради). Да бих онда схватила – родитељство је заправо једно бесконачно немање појма, где се само претвараш да знаш шта ти се дешава и у шта си се упустио и покушаваш све да увериш да се одлично сналазиш. А заправо не знаш ништа.
Углавном, месец дана (и који дан преко тога) сам мајка. И много је лепо. Али око тога никада нисам ни имала дилему. Лако није, али ни ту заблуду никада нисам имала. Иако сам током целе трудноће била максимално опуштена и на порођај отишла мирна као да је у питању редован преглед, и трудим се да будем опуштена када је одгајање детета у питању, у једном тренутку сам схватила – ја више никада у животу нећу бити мирна. Увек ћу, макар у позадини мозга, бринути. Увек ћу се питати да ли је моја беба добро, да ли могу још нешто да урадим за њега, да ли сам урадила довољно…
Ипак, сада ми је јасније шта је неопходно да вам родитељство буде што је лакше и лепше могуће, односно чије вам одсуство знатно отежава ствари:
1. Добар партнер – особа са којом одгајате дете која је спремна да учини све да вам олакша. Буђење ноћу, бебин плач који не можете да дешифрујете, све што уз то иде, уме бити веома исцрпљујуће. Али свака мука постаје лакша када се дели на два дела, зато сам имала среће да је мој муж био једнако спреман као ја да понесе свој део. Наравно, могуће је и без тога (хеј, колико је самохраних родитеља од рођења – мој дубоки наклон њима), али сасвим сигурно много теже.
2. Добар лекар – најпре као трудница, а потом и породиља, уверила сам се колико је важно да пронађете доктора који вам одговара. Докторка која ми је водила трудноћу, осим што је врхунски стручњак, толико је пријатна и смирена да сам знала у сваком тренутку да смо и моја беба и ја безбедни. Са лекаром који ме је порађао био је исти случај, баш као и са педијатром који прати нашу бебу. Зато, најважније је да људима којима свој и живот свог детета стављате у руке у потпуности верујете.
3. Добра бабица – не постоји седатив на овом свету који би ме смирио боље него што је то радила патронажна сестра која нам је долазила. Осим што је купала бебу и бринула о њему, водила је рачуна и о мени. Веома је директна, па ми је одмах јасно и гласно говорила где грешим, али је толико искусна и стручна да ни у једном тренутку нисам ни помислила да се побуним, већ сам слушала и упијала апсолутно сваку њену реч.
Схватила сам још – за све што сам мислила да ће бити лако, много је теже, а све што сам очекивала да ће бити тешко, заправо је много лакше. Једино је осећај држања у наручју лепши него што је ико икад могао да ми објасни. И све ми је постало много лакше када сам престала да се бојим да ћу га покварити кад га узмем у руке.
Утврдила сам оно што ми је било јасно и пре – свако дете заслужује пса и сваки пас заслужује дете. Када гледам колико наше куче воли и пази бебу, пуно ми је срце.
Десила се још једна ствар за коју нисам знала да хоће – после порођаја стомак се смањи, али не оде. Данима после изгледате и даље трудно. Тако, 10 дана након што сам се породила, мој стомак изгледао је као када сам била у шестом месецу. Истина, то је најмање битно и о томе имате најмање времена да размишљате, али ето, да се зна.
И за крај, све што су ми говорили – видећеш кад родиш… Ево, буквално ништа од тога нисам видела. Рекли су, живот ће ми добити смисао, а нису знали да мој живот одавно има смисла. Осим тога, никада не бих на тако мало биће натоварила тако велики терет да га називам смислом свог живота. Биће много искушења у годинама које су пред њим, немам намеру ја тако додатно да му их отежавам.
Беба и ја учимо једно од другог свакодневно, али константно имам осећај да он мене много боље познаје него ја њега и да он зна много више него ја.
А ја и даље немам појма ни о чему, али будући да нам је доктор на првом прегледу рекао – шта год да радите, само наставите тако – планирам да наставим да немам појма и ослањам се само на осећај, засад се чини да то добро функционише.