Apel pedagoških savetnika Srbije uputio je javni apel nadležnima kojim ukazuju na izostanak bilo kakve sistemske podrške zaposlenima u prosveti koji su stekli određena zvanja.
– Da li ste čuli da se u obrazovnim institucijama u Srbiji, ukoliko se ispune izuzetno strogi standardi kvaliteta, može napredovati u službi i steći stručno zvanje? Ukoliko niste, to nas nimalo ne čudi jer to izgleda ne zna ni Ministarstvo prosvete, ni Vlada Republike Srbije, ni sve ostale važne državne institucije. To ne znaju čak ni sindikati prosvete. Kvalitet je u našem društvu u svim sferama, pa tako i u prosveti, uvek na poslednjem mestu, nepoželjan i svima trn u oku. – navodi se u saopštenju Aktiva.
Odgovarajući na pitanje zašto su baš ovaj trenutak izabrali da se obrate javnosti, kažu da je sada, kada je u svetlu svih tragičnih događaja prosveta pod lupom i kada svi očekuju velike i važne promene na bolje, jako važno ukazati na ljude iz prakse koji bi trebalo da se pitaju o svemu, a ne pitaju se ništa.
Prema podacima Aktiva, trenutno u Srbiji ima oko 680 prosvetnih radnika sa zvanjem. Zvanja su stepenovana u četiri nivoa: pedagoški savetnik, samostalni pedagoški savetnik, viši pedagoški savetnik i visoki pedagoški savetnik.
– Ako se zna da u obrazovnom sistemu radi više od 100.000 ljudi, broj 680 je beznačajan u svakom smislu. Zašto je tako? Zato što, da bi se steklo stručno zvanje u prosveti, prema Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja (Sl. glasnik RS, br.109, 19/2021) morate ispuniti i dokazati čitav spektar znanja, veština i sposobnosti. Vašem radu moraju odati priznanje deca i roditelji, kolege i direktor, ZUOV i Ministarstvo prosvete, a zvanja u prosveti, za razliku od svih ostalih javnih službi, ne vrednuju se ni po jednom osnovu. Prosvetni radnici sa zvanjem su nosioci promena u obrazovnom sistemu, entuzijasti, rukovodioci i članovi stručnih aktiva i timova, inicijatori i koordinatori projekata, sertifikovani treneri, mentori, organizatori brojnih nastavnih i vannastavnih aktivnosti, dobitnici raznih priznanja i nagrada kojima se škole (pa i Ministarstvo) ponose. Proces sticanja zvanja je mukotrpan i dug, a šta se na kraju dešava? Apsolutno ništa. – ističe se u saopštenju Aktiva.
U zakonima i pravilnicima je, kažu, propisano pravo na uvećanu zaradu i angažovanje u skladu sa zvanjem, ali već više od deset godina nisu doneta podzakonska akta koja bi regulisala status pedagoških savetnika. Iako se u svim strateškim dokumentima formalno propagira stručnost, a direktori obavezuju da nagrađuju i promovišu kvalitet, to je onemogućeno zbog banalnih pravnih propusta, kojima Ministarstvo i ostale nadležne institucije godinama nemaju vremena da se bave. Zbog toga mnoge kolege koje kvalitetno rade ni ne pokušavaju da napreduju i steknu zvanje.
Više od godinu dana organizovani u jedinstven Aktiv pedagoških savetnika Srbije, zaposleni u zvanju obraćaju se Ministarstvu prosvete i Vladi RS sa jasno definisanim zahtevima da konačno postavi pravednu i podsticajnu sredinu za sve koji u prosveti žele da ostanu i rade kvalitetno. Konkretnih odgovora, tvrde, nema.
– Zato postavljamo pitanje Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije. Da li su ljudi koji su ispunili sve uslove i stekli pedagoška zvanja samo „farsa“ i nepotrebni višak u sistemu koji je postavljen tako da najkvalitetniji kadrovi ostaju potpuno van funkcije i zasluženog mesta koje bi u svakom uređenom sistemu morali imati? Čiji je problem to što za pedagoške savetnike malo ko zna? Čiji je problem to što najkompetentniji deo prosvete nije prepoznat kao strateški potencijal? Čiji je problem to što država zanemaruje i svojim odnosom vređa najstručniji deo kadrova u prosveti? Čiji je problem to što zaposleni sa zvanjem mogu biti i tehnološki višak? Kakvu poruku naša država i Ministarstvo time šalje društvu i mladima? – pitaju se pedagoški savetnici.
Sada, kada se na svakom koraku priča o rešavanju problema nasilja, nedostatku kadrova i merama koje bi motivisale mlade da se opredeljuju za profesije u obrazovanju, državnoj maturi, preobimnim i nefunkcionalnim planovima i programima, nefunkcionalnom znanju učenika, neadekvatnim nastavnim metodama, preobimnoj administraciji, načinu zapošljavanja i brojnim drugim problemima, Ministarstvo o tome u okviru raznih radnih grupa razgovara sa svima, osim sa ljudima iz prakse koji imaju stručnost, znanje i zvanje.
Aktiv pedagoških savetnika Srbije je ujedinjen kao jedinstveno stručno telo koje obuhvata zaposlene sa zvanjem od predškolskih ustanova do univerzitetskog obrazovanja i žele da ukažu javnosti na potpuno zanemarivanje i inertnost države i Ministarstva prosvete u rešavanju pitanja statusa pedagoških savetnika. Postavlja se pitanje šta je cilj ovakvog tretmana vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika sa zvanjem.
– Ukoliko su pedagoški savetnici „višak“ koji država i Ministarstvo prosvete ne želi, onda treba povući zakone i pravilnike kojima se zvanje pedagoškog savetnika stiče. U slučaju da pravilnik 0 sticanju zvanja još uvek ima neku svrhu i suštinski značaj za prosvetu, status i položaj zaposlenih u zvanju mora konačno da bude priznat i vrednovan onako kako Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje, a zaposleni sa zvanjem uvaženi, uključeni u reforme i plaćeni za svoj rad. – zaključuju u svom saopštenju članovi Aktiva pedagoških savetnika.
Bas zbog navedenih razloga mnogi ucitelji i nastavnici nisu aplicirati za zvanja. Oni rade i cute. Nisu vidljivi. Njihov doprinos je nemerljiv. Ima nastavnika sa specijalizacijom, zavrsenim materom i nista. Bez dodatka. Prosveta je ovoj drzavi nepotrebna, znanje nije bitno a mi smo vise dadilje i dobre vile. Da se roditelji ne ljute, da se ne talasa… I trebali smo se ranije izboriti za dostojanstvu, sada ne bi pricali da li oni koji imaju zvanja treba da budu placeni. Treba naravno. Malo vise jedinstva kolege. I oni koji ne zive samo od prosvetarske plate su u nasem sistemu, pa kad budemo jedno onda ce nas ozbiljno shvatiti. Do tada mozemo debatovazi, zakljucivati ali trebamo vratiti dostojanstvo,to je osnov za dalje.
Nije tacno da se zvanje u nasoj zemlji ne ceni i ne placa. To je slučaj u svim drugim oblastima osim u prosveti. Pogledajte vojsku, policiju, sudstvo, zdravstvo, svako zvanje ide plata gore. Cak u policiji ranije nisu bili cinovi a sada ih dobro naplaćuju. Drzava je godinama ispirala mozak prosvetarima da oni moraju da rade u interesu dece a svoj interes nemaju. I zato je prosveta propala a za to su zasluzi i sindikati prosvete, pedagozi i psiholozi koji su drzavu itekako podržavali. I na taj nacin ponizavali prosvetare. Vreme je da prosvetari gledaju svoj interes pa ce biti ispunjen i interes dece jer bez zadovoljnog predavaca nema kvalitetne nastave. Trazilo se od prosvetara da se stalno smeju, kako bi javnost stekla utisak da su zadovoljni jer se smeju po ceo cas. Prosvetari treba da se ponasanju onako kako se osecaju a to znaci zabrinuti za svoj status u drzavi koji treba da bude kao i ostalima u budzetu. To je moguce ako svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.
G-dine Veljo, zašto su vam u istoj korpi sindikati i psiholozi i pedagozi, a ostali su prosvetari? Ako niste upućeni, školski psiholozi i pedagozi su u istoj grupi sa prosvetarima. Ne može nama biti bolje sve dok ima ovakvih podela. Nikada nisam ni čula, ni upoznala nekog školskog psihologa ili pedagoga koji su podržavali ovo o čemu vi pričate. Ono što sa sigurnošću mogu reći to je da je njihov status pod konstantnim mobingom i nastavnika, ali i većine direktora. Od njih naročito zaziru direktori, što zbog njihove stručnosti, što zbog činjenice da ih ne mogu „kupiti“ zarad ostvarivanja ličnih interesa. Žao mi je što imate loše iskustvo sa pedagozima i psiholozima. Za problem je uvek potrebno dvoje. Ali, ako ćete dostojamstvo školi i prosveti vratiti tako što ćete pljuvati po kolegama i ako ćete se vi bolje osećati, nastavite ovim utabanim i krajnje ponižavajućim putem.
Ovako osmisljeno napredovanje i nije vredan cilj za mnoge profesore sa integritetom. Posebno nije primamljivo za one koji ne zele da budu deo raznih kuloara, da zavise od direktora, da budu sitnis za potkusurivanje i ukras za skolu. Pritom, dovoljno je da predlog za status ometaju dva nezadovoljna roditelja, instruiran djacki parlament i savet roditelja, plus dve direktorove podguzne muve i nikada necete napredovati. Nema ozbiljnih kriterijuma ni za kakvo poredjenje, sve je podlozno zloupotrebi. U nasoj strucnoj skoli nastavnici prakse vanredno zavrsavaju smerove u skoli u zavisnosti od stepena poniznosti. Tako popunjavaju fondove, direktor im dodeljuje casove, imenuje komisije da im upisuju ocene na nepostojecim ispitima, potpisuje diplome. Zatvoren krug. Kome da se posten nastavnik tu dokazuje svojim znanjem i zvanjem? I zasto?
Bravo! Svaka reč više bi bila suvišna!