„У данашње сурово време у коме се дешавају многе застрашујуће ситуације, родитељи увек морају да буду икона деци.“ – казао је чика Ршум, омиљени дечји песник, за ТВ Танјуг.
Љубивоје Ршумовић подсетио је да су данашња деца, млади људи, наши будући доктори, инжењери, министри, председници владе.
„Васпитање и просветни сегмент деловања је веома важан за формирање профила целог народа. Како ће људи изгледати, да ли ће бити мудри, лепи, креативни, паметни, све се то формира у детињству. Најчешће ти наши властодршци то не разумеју, утолико што од њих зависи на који начин ћемо децу начинити мудрима, паметнима, креативнима. Време нам пролази, оно је неумитно“, нагласио је Ршумовић.
Он сматра да би друштво требало да нешто учини поводом тога да учитељи и наставници у школи добију статус службеног лица.
Истиче да тај статус имају ватрогасци и полиција, и да би просветни радници морали „да буду уважавани од јавности, новинара, нас песника и деце, али и од себе самих“.
Као аутор више од 90 књига за децу, Ршум је уверен да децу морамо посматрати, али да ниједног тренутка не смемо да им ускратимо ту слободу.
„Чувена Марија Монтесори је препоручила, на нама је да бебу родимо, да произведемо, а беба ће сама да направи човека. Слобода је здрава, а заправо она и не постоји, већ постоји само – борба за слободу. Кроз ту борбу млад човек треба да прође и стекне једно искуство које ће употребљавати у целом свом животу, да увек буде на доброј страни, да буде креативан“, каже Ршумовић.
Он каже да тамо где се у васпитању претера са децом у слободи, долазимо до ситуације да клинци мисле да могу да ураде било шта, без неке праве казне.
“Та вредносна граница докле се сме ићи, а одакле се сме бити толерантан, као да не постоји. Када се толеранција потроши, треба да постоји неки казнени систем“, анализирао је песник.
Ршумовић каже да су некада ученици и те тако поштовали своје наставнике и да се подразумевало да ђаци устану када наставници уђу у учионицу.
„Неки то погрешно називају рецидивом прошлости. Уопште се не слажем са таквом оценом“, казао је Ршумовић.
Он верује да је то нешто до чега се дошло искуствено, од Светог Саве до данас, до Душка Радовића, који је говорио „пустите децу“, али не да буду без контроле, јер та контрола мора бити разумевање између одраслих и деце, толеранција.
„Ја сам био васпитаван од малих ногу на следећи начин: Родитељи морају бити прва икона деци. Друга икона да им буде учитељ у школи. Трећа икона послодавац у неком предузећу. На крају четврта икона, она права, а то је онај одозго, у кога наш Новак Ђоковић покаже прстом. Он треба да буде коректив у том васпитном ланцу“, нагласио је.
Чика Ршум упозорава и на једну велику грешку коју као друштво правимо, а то је да смо у потпуности напустили природу.
„Као да мислимо да смо јачи и паметнији од ње, то је невоља, а иначе да није тако, ми се не бисмо тако бесомучно понашали. Рецимо, буква, потпуно је истребљена из Шумадије, храст такође. У време Милоша Обреновића, он је хранио свиње храстовим жиром, у Шумадији, а био је познат као газда домаћин, који је извозио свињско месо у целу Европу.”, рекао је Ршум.
Песник каже и да није тачно да најмлађи треба данас да се покрију ушима, већ да је то проблем родитеља, који можда имају рупу у менталитету ако нису научили дете обавезама.
„Одговорност мора да има пре свега – родитељ. Када сам рекао да сам био васпитан личним примером својих родитеља, то је апсолутно сигурно. Ја и дан данас свог деду, оца Михајла или мајку Милесу цитирам. То што су мом брату Миливоју и мени говорили, чинили и радили је Библија нашег опстанка“, истакао је песник.
Писац се присетио да му је отац говорио да „није несрећа када се сукобе правда и неправда, то се лако реши, већ када се суоче две правде“.
„Био сам директор позоришта Бошко Буха држећи се тог става. Ако су две правде у сукобу, онда морам уложити знатно већи напор да решим тај проблем, него када је правда и неправда. Бићеш наравно на страни правде, ако си поштен и честит, или ћеш бити на страни неправде, ако то теби тако одговара из неког интереса“, рекао је.
Како каже, у овој ситуацији данас не би могао себе да замисли да се нађе у улози министра просвете у Србији. Систем школства се променио, и „деца су окренута ка многим технолошким изумима, компјутерима, смарт телефонима“.
„Деца су и данас радознала, паметна, као што су некад била. Мада та радозналост потоне у одлуци неке мајке да јој ћерка буде балерина или глумица. Требало би младе људе данас да покушамо да припитомимо, али да им дамо мало више слободе него што имају у породици“, истиче Ршумовић.