“U današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona deci.” – kazao je čika Ršum, omiljeni dečji pesnik, za TV Tanjug.
Ljubivoje Ršumović podsetio je da su današnja deca, mladi ljudi, naši budući doktori, inženjeri, ministri, predsednici vlade.
“Vaspitanje i prosvetni segment delovanja je veoma važan za formiranje profila celog naroda. Kako će ljudi izgledati, da li će biti mudri, lepi, kreativni, pametni, sve se to formira u detinjstvu. Najčešće ti naši vlastodršci to ne razumeju, utoliko što od njih zavisi na koji način ćemo decu načiniti mudrima, pametnima, kreativnima. Vreme nam prolazi, ono je neumitno”, naglasio je Ršumović.
On smatra da bi društvo trebalo da nešto učini povodom toga da učitelji i nastavnici u školi dobiju status službenog lica.
Ističe da taj status imaju vatrogasci i policija, i da bi prosvetni radnici morali “da budu uvažavani od javnosti, novinara, nas pesnika i dece, ali i od sebe samih”.
Kao autor više od 90 knjiga za decu, Ršum je uveren da decu moramo posmatrati, ali da nijednog trenutka ne smemo da im uskratimo tu slobodu.
“Čuvena Marija Montesori je preporučila, na nama je da bebu rodimo, da proizvedemo, a beba će sama da napravi čoveka. Sloboda je zdrava, a zapravo ona i ne postoji, već postoji samo – borba za slobodu. Kroz tu borbu mlad čovek treba da prođe i stekne jedno iskustvo koje će upotrebljavati u celom svom životu, da uvek bude na dobroj strani, da bude kreativan”, kaže Ršumović.
On kaže da tamo gde se u vaspitanju pretera sa decom u slobodi, dolazimo do situacije da klinci misle da mogu da urade bilo šta, bez neke prave kazne.
”Ta vrednosna granica dokle se sme ići, a odakle se sme biti tolerantan, kao da ne postoji. Kada se tolerancija potroši, treba da postoji neki kazneni sistem”, analizirao je pesnik.
Ršumović kaže da su nekada učenici i te tako poštovali svoje nastavnike i da se podrazumevalo da đaci ustanu kada nastavnici uđu u učionicu.
“Neki to pogrešno nazivaju recidivom prošlosti. Uopšte se ne slažem sa takvom ocenom”, kazao je Ršumović.
On veruje da je to nešto do čega se došlo iskustveno, od Svetog Save do danas, do Duška Radovića, koji je govorio “pustite decu”, ali ne da budu bez kontrole, jer ta kontrola mora biti razumevanje između odraslih i dece, tolerancija.
“Ja sam bio vaspitavan od malih nogu na sledeći način: Roditelji moraju biti prva ikona deci. Druga ikona da im bude učitelj u školi. Treća ikona poslodavac u nekom preduzeću. Na kraju četvrta ikona, ona prava, a to je onaj odozgo, u koga naš Novak Đoković pokaže prstom. On treba da bude korektiv u tom vaspitnom lancu”, naglasio je.
Čika Ršum upozorava i na jednu veliku grešku koju kao društvo pravimo, a to je da smo u potpunosti napustili prirodu.
“Kao da mislimo da smo jači i pametniji od nje, to je nevolja, a inače da nije tako, mi se ne bismo tako besomučno ponašali. Recimo, bukva, potpuno je istrebljena iz Šumadije, hrast takođe. U vreme Miloša Obrenovića, on je hranio svinje hrastovim žirom, u Šumadiji, a bio je poznat kao gazda domaćin, koji je izvozio svinjsko meso u celu Evropu.”, rekao je Ršum.
Pesnik kaže i da nije tačno da najmlađi treba danas da se pokriju ušima, već da je to problem roditelja, koji možda imaju rupu u mentalitetu ako nisu naučili dete obavezama.
“Odgovornost mora da ima pre svega – roditelj. Kada sam rekao da sam bio vaspitan ličnim primerom svojih roditelja, to je apsolutno sigurno. Ja i dan danas svog dedu, oca Mihajla ili majku Milesu citiram. To što su mom bratu Milivoju i meni govorili, činili i radili je Biblija našeg opstanka”, istakao je pesnik.
Pisac se prisetio da mu je otac govorio da “nije nesreća kada se sukobe pravda i nepravda, to se lako reši, već kada se suoče dve pravde”.
“Bio sam direktor pozorišta Boško Buha držeći se tog stava. Ako su dve pravde u sukobu, onda moram uložiti znatno veći napor da rešim taj problem, nego kada je pravda i nepravda. Bićeš naravno na strani pravde, ako si pošten i čestit, ili ćeš biti na strani nepravde, ako to tebi tako odgovara iz nekog interesa”, rekao je.
Kako kaže, u ovoj situaciji danas ne bi mogao sebe da zamisli da se nađe u ulozi ministra prosvete u Srbiji. Sistem školstva se promenio, i “deca su okrenuta ka mnogim tehnološkim izumima, kompjuterima, smart telefonima”.
“Deca su i danas radoznala, pametna, kao što su nekad bila. Mada ta radoznalost potone u odluci neke majke da joj ćerka bude balerina ili glumica. Trebalo bi mlade ljude danas da pokušamo da pripitomimo, ali da im damo malo više slobode nego što imaju u porodici”, ističe Ršumović.